Весни Весић награда Меморијала Надежде Петровић

Уметничка галерија „Надежда Петровић" у Чачку приредила је церемонију затварања 31. Меморијала Надежде Петровић „Гестови, знакови живота" чији су селектори Бојан Ђорђев и Синиша Илић. Увод читавог дешавања био је завршни део рада „АТ -90 Перформативни архив - Прошивање" Ане Миљанић који се одиграо у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис" где је рад и постављен.

Након тога посетиоци су имали прилике да у „Спомен збирци Богића Рисимовића Рисима" присуствују ауторском вођењу кроз рад Уметничке групе "BADco", „Временске бомбе" Горана Сергеја Присташ и Николине Присташ.

У самој Галерији приређена је промоција каталога 31. Меморијала Надежде Петровић -  „Гестови, знакови живота" као и додела Награда Меморијала и Галерије Надежда Петровић.

Након што је селектор Бојан Ђорђев представио садржај каталога и захвалио се свим учесницима у реализацији овогодишњег Меморијала реч је преузео директор Галерије Бранко Ћаловић. Приликом обраћања присутнима он је рекао да припрема сваке од изложби Меморијала Надежде Петровић - укључује цео град, друге установе културе из града, али и знатно шире - колеге из различитих установа и институција у земљи и региону: „Наше ангажовање као организатора сада је на нивоу организационо-продукцијског уз тесну сарадњу са селекторима изложбе и наравно уметницима као главним актерима, јер управо за највеће достигнуће Меморијала можемо сматрати повезивање уметника, дијалог генерација, истицање уметничке креативности и критичких погледа на савремени свет - оно чему је пре сто година тежила и сама Надежда радећи на повезивању културног простора југоистока Европе".

Он је поводом издања каталога Меморијала подсетио на постепене промене у ликовно-графичком и садржајном смислу каталога изложби Галерије: „Последњих година у дизајнерском смислу каталози су заправо креације примењене уметности али када су текстови у питању, увек се ради о крајње сериозним текстовима: истраживачко-аналитичким и теоријско-критичким који одражавају синтезу филозофско-уметничких промишљања и уметничке продукције у оквиру уметничко- историјских, актуелних политичких, социолошких и економских тренутака или феномена уметничке ангажованости".

Након тога су каталог представиле Ана Ереш, научна сарадници Одељења за историју уметности Филозофског факултета, у Београду, ауторка централног текста у каталогу, дизајнерка Катарина Поповић и уредница каталога, Мирјана Рацковић, музејски саветник Уметничке Галерије „Надежда Петровић" у Чачку.

Жири у саставу проф. др Никола Шуица са Факултета ликовних уметности (ФЛУ) у Београду (председник), мр Маријана Цветковић, професорка Универзитета уметности у Београду, и виша кустоскиња у Уметничкој галерији „Надежда Петровић" донео је одлуку да се награда Меморијала Надежде Петровић додели Весни Весић за рад „Зимска бајка" који чине видео и објекти у простору. Представница жирија Маријана Цветковић образложила је награду следећим речима; ,, Дело Весне Весић обједињује искуство и наслеђе социјалистичког друштва и афективне односе који се преносе у промењене друштвене околности. Њена реконструкција личне историје кроз видео, перформанс и објекте је гест феминистичког тумачења друштвених промена које потресају однос приватног и јавног".

Награду Уметничке Галерије „Надежда Петровић" која подразумева смосталну изложбу у Галерији равноправно су добиле Неда Ковинић за перформанс „Луцкасте другарице" и пољска уметница Ола Маћијевска за перформанс „Просторне фигуре" и видео рад „Активација плесне конструкције".

„У комплексној целини изложбе „Гестови, знакови живота", жири је препознао вредност та два уметничка рада који отеловљују гестове преласка из визуелног у перформативно и обрнуто, два пола уметничког истраживања слике и покрета" рекла је у образложењу Маријана Цветковић и додала да је перформанс „Луцкасте другарице" Неде Ковинић, изведен на отварању 31. Меморијала Надежде Петровић „успешан пример микростратегија колективног отпора политикама индивидуализма, конформизма и конзумеризма, који своје темеље налазе у гестовима присности, љубави и хумора, насталих кроз заједништво и сарадњу док рад Оле Маћиевске кроз перформанс и видео, наглашава способност кореографског знања да произведе представе и слике које смело ремете устаљене начине опажања односа простора и времена, а притом позиционирају тело као кључни канал комуникације".

Специјално признање жирија додељено је ове године колективу BADco. за троделни филм „Временске бомбе", као израз подршке и захвалности за вишедеценијски рад у пољу извођачких уметности у региону.