Књижевна одисеја Кларкове фантастике

Универзум није чуднији више него што замишљамо, чуднији је више него што можемо да замислимо. То је мисао Артура Кларка, писца научне фантастике, футуристе и визионара, чијем је раду посвећен нови број годишњака „Књижевна фантастика”.

„Мени је та тема била важна, јер сам на томе магистрирао, тема везана за научну фантастику. Нико се пре мене није бавио том темом“, рекао је професор Зоран Живковић.

Кларкова дела, у којима повезује машту и научна достигнућа, била су инспирација за многа књижевна, ликовна и филмска остварења. Кларк је са Кјубриком писао и сценарио за филм „2001: Одисеја у свемиру“. Годишња публикација обухвата преглед савременог домаћег и светског прозног стваралаштва у области научне фантастике, хорора, епске фантастике и других сродних жанрова.

„У последњем броју часописа бавио сам се подземним светом у Толкиновом легендаријуму. Посебан је по томе што је створио неомитологију Енглеске. Цео живот је посветио творби јединственог текста који се звао ‘Силмарилион’, а од тог текста је направио класичну античку митологију, која га је опчињавала“, истакао је Марко Васић, толкиниста.

„То је све као у садашњости само је пренесено мало на будућност, па је то као у будућности много реалистичније, где се не зна шта ће бити у будућности”, рекао је Предраг Личина, писац и редитељ, код нас познат пре свега по филму Посљедњи Србин у Хрватској.

На 8. фестивалу фантастичне књижевности „Арт-анима” одржана је и промоција нових издања култних научнофантастичних остварења Дена Симонса Хиперион и Пад Хипериона. Уочи галактичког рата, радња романа инспирисана античком митологијом и делима класичне књижевности премештена је на удаљену планету Хиперион.