„Исповест на тргу“ Милована Данојлића – обрачун песника са собом

Милован Данојлић ускоро навршава 85 година али мрачни тонови у књизи нису у вези само са старошћу, каже већ и са периодом пандемије када је књига писана а човек се осећао усамљеније него што јесте.

Исповест на тргу јесте својеврстан обрачун са собом, свођење рачуна, чишћење неких нејасноћа јер песник воли да зна где је, шта је и да му је рачун са собом јасан.

„Задовољни су само они који ништа не мисле. Чим нешто мислите бар мало, онда ћете наћи много разлога да себи и другима пребацујете. Ја сам имао срећу у животу, наилазио сам углавном на добре људе а оне лоше сам обилазио или су они бежали од мене. Људи су ми и у Београду и у Француској и свугде где сам био излазили у сусрет, тако да судити другима - то није мој обичај разлога за незадовољство собом ако сте оштри и интелигентни у гледању у себе има увек.Тако да не бих могао шта посебно да себи замерим", каже Данојлић. 

Необично је да се песник исповеда на тргу али он управо то чини, међу људима које не познаје, међу људима који журе и једва да чују то што он говори.

„То је заправо главна линија у овој књизи. То промишљање и властитог пута и певања али и промишљања о моћи поезије уопште о свету метежном и жаморном. У њој је песник сам себи судио и са естетског и са етичког и са егзистенцијалног становишта, шта је поезија донела а шта одузела шта је она могла да каже а шта је прећутала", рекао је Душко Бабић.

Песма и песник, док сањају, једно другом живот поклањају, каже Милован Данојлић. Прву збирку објавио је пре 65 година. И данас песме бележи само на писаћој машини.

„На писаћој машини, марке Олимпија и то механичкој знате ћирилицом, пошто ми је стало до ћирилице", додаје аутор.

Из Београда жури у своје село Ивановци. Данас се радује природи, наивним и невиним књигама. Тамо где има доброте и нема задњих мисли.