Уручене видовданске песничке награде у Грачаници

На песничком бдењу одржаном вечерас награда „Грачаничка повеља" додељења је Ђорђу Нешићу. „Кондир Косовке девојке" Даници Вукићевић, а „Перо деспота Стефана Лазаревића" Петру Матовићу.

Жири за доделу награда навео је да је Слободан Зубановић песник обимног, артистички утемељеног и поетички доследно изведеног песничког опуса. Паралелни део тог опуса представљају Зубановићеве књиге есеја, најчешће о поезији и о њеном одјеку у савременом и у историјском контексту, али и о великим песницима претходницима, потом путописи о Хиландару и хронике књижевних, културних и друштвених питања које је исписивао у протеклим деценијама.

Поезија Ђорђа Нешића, српског песника из Хрватске, представља неоспорни аутентични допринос српској књижевности, који даје овај изузетан песник српског пограничја. Песме Ђорђа Нешића су дубоко укорењене у песничку и национлну судбину и традицију, наводи се И образложењу жирија.

На почетку свог песничког опуса овај песник био је изузетно модерног сензибилитета, неоавангардан, док у годинама које су обележила страдања и ратови на простору бивше Југославије, а који су посебну драматичност имали на подручју данашње Хрватске, утицала су и на промену песничке поетике овог песника.

Даница Вукићевић је својим експресивним и убедљивим песничким изразом припада најсамосвојнијим песничким гласовима савремене српске сцене: „То подразумева постојање лирског, женског ја или јунакиње, која неурозу свакодневних дешавања (одрастање, заљубљивање, растајање, људска комуникација, однос према породици, друштву, богу, смрти) непрестано смешта у језгро властитог постојања."

Свет се у поезији Данице Вукићевић перципира као место распада и деконструкције цивилизације, према чему лирска јунакиња гаји уједно ироничан и емпатичан однос.

Петар Матовић водећи је глас своје песничке генерације која, испитујући наслеђе високог модернизма (Лалић, Христић, Радовић), обитава на његовим границама, објављујући се као својеврсна поезија транзиције лирског јунака и света који га окружује.

Кафкијански посматрач, власник погледа, у Матовићевој поезији није и активни учесник, већ сведок и бележник, а и када јесте, бол, еротика и носталгија су једини остаци рушевина хуманистичких темеља.

Видовданском песничком бдењу у порти манастира Грачаница присутвовали су патријарх Порфирије, владика рашко-призренски Теодосије, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, представници локалних институција и други. На бдењу су наступили чланови Биг бенда РТС-а.