Да се не заборави: Изложба „Вернисаж“ у Музеју науке и технике у Београду

Иако изложбе слика нису уобичајене у техничким музејима, Музеј науке и технике у Београду изложбом „Вернисаж“ пружа јавности ретку прилику да упозна најзначајнија уметничка дела из својих збирки и указује на могућности нових музеолошких пракси.

Многа од њих имају велику уметничку вредност, а поврх свега представљају сведочанство о значајним личностима наше науке, технике и културе. Да се не заборави.

„Оваква изложба коју Музеј науке и технике припрема је заиста нешто што се ретко виђа у техничким музејима, уопште у свету. Дела која ће бити изложена припадају трима одсецима музеја, један је за историју медицине, други је за архитектуру и градитељство, а трећи за саобраћај и транспорт. Нека од дела наслеђена су преузимањем других збирки, реч је о збиркама Српског лекарског друштва и Југословенског речног бродарства, док је трећа група којој припадају архитектура и градитељство дошла у збирку нашег музеја откупом“, објашњава Иван Станић, виши кустос Музеја науке и технике.

Сам назив Вернисаж, подстакнут је идејом париских салона с краја 19. века, а значење овог термина првенствено се односи на уметничка дела која су била лакирана непосредно пре самог излагања док се, са друге стране, тај израз односи на свечано отварање изложбе.

„Сматрали смо да је термин 'вернисаж' заиста одговарајући, јер за дела која ћемо представити, а за која смо већ рекли да нису уобичајена пракса једног техничког музеја, ова изложба јесте једна врста премијере. Ово је прилика да се сва најбитнија дела, која сматрамо изузетно квалитеним виде на једном месту и тешко да ће их бити још“, додаје Иван Станић.

Енциклопедијски пресек српске ликовне уметности

Невелика по обиму, али изузетно занимљива и комплексна по садржају, колекција уметничких дела Музеја науке и технике пружа скоро енциклопедијски пресек српске ликовне уметности од краја 19. до деведесетих година 20. века. Хетерогеност збирке највише говори о укусу дародаваца, њиховом друштвеном статусу, као и економским и социјалним приликама у Србији у 19. и 20. веку.

По тематском садржају збирку чине дела која приказују жанр-сцене, војну тематику, пејзаже, карикатуре и архитектонске скице, а тематски је најзаступљенији портрет и то кроз слике и портретне бисте.

„На овој изложби највише има дела из уметничке збирке Музеја Српског лекарског друштва. Слика Пољска болница на зимском застанку кроз Албанију 1915. године, настала је 1916. године. Михаило Миловановић, наш познати академски уметник, као ратни сликар повлачио се са јединицама српске војске. Ова слика била је у власништву његове породице. Познато је да је он 1941. године стрељан као народни непријатељ, рехабилитован је одлуком Окружног суда у Ужицу тек 2007. године. Српско лекарско друштво је 1960. године откупило ову слику, на иницијативу Владе Станојевића, оснивача Музеја СЛД, чију ћемо бисту, такође, имати на изложби. Можемо сматрати и да је чин извесне храбрости то што је Српско лекарско друштво, ипак, откупило ову слику и све време је држало изложену у свом музеју“, истакла је др Јелена Јовановић Симић, виши кустос Музеја науке и технике.

На изложби „Вернисаж“ ће бити изложен велики број портрета познатих и мање познатих историјских личности: доктора Панајота Папакостопулоса, др Лазе Лазаревића, др Јеврема Жујовића, др Лазара Докића, као и портрет Луке Суботића, сина чувеног др Војислава Суботића, дело Паје Јовановића.

У току трајања изложбе „Вернисаж“, до 10. септембра 2022. године, посетиоци ће кроз пратеће програме, моћи да упознају технику и технологију стварања портрета и осете атмосферу сликарских атељеа.