Вредан музејски експонат из Египта враћен у Београд а не у Лондон

Бивши амбсадор Србије у Египту, Драган Бисенић који је у амбасади у Каиру пронашао драгоцени предмет, каже за Танјуг да је ту столицу краљ Александар добио од великог пријатеља Србије и Југославије Хамилтона Фиш Армстронга, уредника најпознатијег спољнополитичког часописа Форин аферса, који је током пола века уредничке каријере лансирао и многе важне историјске личности, попут политичара, дипломате и нобеловца Хенрија Кисинџера.

Између осталог, Армстронг је водио истраживање којим је доказивао да Србија није кривац за Први светски рат, како су то многи тврдили после окончања рата.

Према речима Бисенића, столицу која је „сведок“ дипломатске историје и веза Србије и Сједињених Држава, краљ Петар је донео из Лондона у Каиро у ком је боравио од јесени 1943. до пролећа 1944. очекујући савезничко, а са њима и своје, искрцавање на Балкан.

Када су савезници одустали од тога, краљ Петар се вратио у Лондон, али је столица остала у тек купљеној амбасади.

Столица ће, како је најавио, бити део изложбе о Армстронгу коју ће током године организовати заједно са Министарством спољних послова, како би се скренула пажња на ту важну а готово непознату личност српско-америчких односа и наше историје, која може много да допринесе објашњењу зашто је била таква каква је била.

Армстронг је био и први амерички војни аташе у Србији, навео је Бисенић и додао да је тај блиски пријатељ краља Александра, кнеза Павла и владике Николаја Велимировића, од 1922. до 1972. био уредник спољнополитичког часописа Форин аферс.

„За све то време био је активан у Фонду за помоћ Србији, у који се као студент Универзитета Принстон укључио са пријатељем, касније шефом Ције, Аленом Далсом. Фонд се касније претворио у Америчко-југословенско друштво у којем је Армстронг био председник“, навео је Бисенић који причу о столици зна на основу рада на књизи о историји српско-америчких односа Храбри стари свет коју ће ускоро објавити, а у којој се посебно бавио личношћу и делом Армстронга.

Бисенић каже и да је био не мало изненађен, али и обрадован, када је схватио да је управо та столица у амбасади у Каиру поклон краљу, који је препознао по логу Савета за спољне послове утиснутом на кожним деловима столице.

Савет за спољне послове је, како је навео, због одлучујуће улоге у креирању света после Другог светског рата, стекао репутацију неформалне групе која управља светом.

„То је столица у којој је Армстронг седео у канцеларији као извршни директор америчког Савета за спољне односе. Транспортовао ју је бродом до Италије, а затим аутом до Београда на поклон краљу Александру уз поруку: 'Ви не можете да будете члан Савета, али на овој столици бар можете тако да се осећате'“, наводи Бисенић.

Краљ му је на то, како Бисенић подсећа, у шали рекао: „Не, понели сте је са собом како бисте се и код мене осећали као у Њујорку“.

Бисенић наглашава и да је свако ко је нешто значио у америчкој политици, од 1921. када је Савет основан, био је његов члан.

За несебичну помоћ Србији, Армстронг је одликован српским Орденом Црвеног крста (1918), Орденом Светог Саве петог реда (1918), Орденом белог орла с мачевима (1919) и Светог Саве првог реда (1926). Одликовале су га и Велика Британија, Француска, Чехословачка и Румунија.

Био је, додаје, веома забринут и за судбину Југославије, током кризе 1941. године.

Столицу, коју је донео из Каира у Београд, Бисенић је уручио државном секретару Министарства спољних послова Немањи Старовићу током прошлонедељне конференције о Хенрију Кисинџеру која је одржана у Министарстству.

Као новинар који је разговаро са Кисинџером, Бисенић подсећа на његове речи:

„Југославија, да није било Армстронга, не би за Америку имала онакво значење какво је имала, а да није објавио мој текст у Форин аферсу, питање је да ли бих икада постао активан у политици и дипломатији. Деценијама је био у центру америчког одлучивања. Послератни свет без његовог директног утицаја не би изгледао онако како данас изгледа“, закључио је том приликом Кисинџер.

Музеј српске дипломатије

Армстронгов поклон краљу Александру тако ће, најзад, поново бити у Београду, као што је краљ Петар Други Карађорђевић и намеравао и постати део Музеја српске дипломатије који сведочи о развоју српске дипломатије кроз векове.

Тај Музеј чува сведочанства о више од осам векова српске дипломатије и сеже до средњовековне Србије и 1188. године, када је дипломатска мисија као претходница сусрета владара Светог римског царства Фридриха Барбаросе и српског жупана Стефана Немање била на царском двору у Нирнбергу.

Чињенице уткане у стубове Музеја дипломатије, основаног 25. априла 2012. поводом обележавања два века модерне српске дипломатије, дају престиж српској дипломатији, као једној од древних у односу на дипломатије великог броја земаља, рекла је раније за Танјуг амбасадорка Љиљана Никшић.

Српска дипломатска ризница показује и више од осам векова дуге српско-немачке везе, неколико година старијим са Русима, и скоро пола века млађим са Французима.

Важно место заузима и пријатељство с Великом Британијом које датира од 1837. године, као и оно са Сједињеним Државама, које је било на врхунцу у време Михајла Пупина и америчког председника Вудроа Вилсона, а захваљујићи којем се 1918. године на Белој кући вијорила српска застава.

Музеј чува и документа с потписима председника Вилсона, телеграм који је лично послао српском премијеру Николи Пашићу, али и оригинале Версајског уговора, Сенжерменског и Тријанонског споразума.

Уз све то, Музеј крије и љубавне приче дипломата, попут Иве Андрића, Славка Грујића или прве жене амбасадора Стане Томашевић, која се удала за норвешког синеасту тек када јој је Тито то дозволио.

У музеју је и реплика Андрићеве канцеларије и његове дипломатске униформе и подсећања на првог српског амбасадора – Јована Дучића.

Такође, како наводе у Музеју, не сме се заборавити ни прва жена дипломата – кнегиња Милица, удовица кнеза Лазара Хребељановића, погинулог на Косову 1389. године.