Изложба „Остија“ – две верзије трагичне смрти Пјера Паола Пазолинија

Диоклецијанове терме, симбол вечности и лепоте Рима, града који је освојио Пјера Паола Пазолинија, рођеног 5. марта 1922. године у Болоњи, идеалан су простор за поставку.

Аутор изложбе, сликар Никола Верлато, сматра да је обележавање једног века од рођења Пазолинија, крајње време да италијанско друштво дефинитивно измири свој дуг према храбром антиконформисти и стргне све тајне са монструозног убиства.

Сике приказују две верзије смрти Пазолинија у ноћи 2. новембра 1975. у Остији, месту близу Рима.

Према једној, полунагог Пазолинија, због непристојне понуде, убија младић Ђузепе Пелози. Он је званично осуђен и одробијао је казну, али остаје оправдана сумња да је заправо био параван за политичко убиство.

Егзекуцију су, претпоставља се, извршили припадници крајње деснице. То је трврдила и позната новинарка, Оријана Фалачи. Није хтела да открије име сведока, па је била осуђена на четири месеца затвора, али је амнестирана.

„За мене је чин смрти пад, један пролаз у реално непознато. Фигура Пазолинија окренута наглавачке приказује моменат убиства и као код Дантеа, пролазак из овог у неки други свет. Од тада до данас и италијанско друштво је просло одређени вид освешћења, потпуно је променило некадашњи углавном негативни однос према Пазолинију, који је међу првима тачно сагледао куда иде италијанска култура и како се брише наш идентитет. Схвата се да је он волонтерски преузео обавезу да сачува нашу културу, али не као антиквитет већ као виталност, животност“, тврди сликар Николо Верлато, аутор изложбе.

Попут пророка, син симпатизера фашизма, убеђени комуниста, а одбачен од партије, неуморно је критиковао конзумизам, неофашизам, упозоравао на убијање хуманизма и стварање беспоговорних поданика.

Бескомпромисним разлагањем стварности, Пазолини је непрестано доказивао да је уметност живот из кога су уклоњени досадни делови. Сходно томе, његова насилна смрт као да је била неминовност.