Дан књиге, ко су данашњи Шекспири и Сервантеси

Свет је обележио Дан књиге и ауторских права, датум рођења односно смрти Вилијaма Шекспира и Мигела де Сервантеса. Они су свевремени. А ко су модерни класици?

Шекспира и Сервантеса, као рецимо и Хесеа, Маркеса, Достојевског, нису сви читали али добро знају ко су они. Многи се питају који модерни писци могу да се сврстају у класике.

„Ја бих издвојио најпре Томаса Пинчона, аутора о којем је још 70-их и 80-их писано као о класику америчке књижевности, али данас се чини да је он један од кључних имена постмодернизма. И Петера Хандкеа, који потврђује да класични статус може имати и аутор који у свом опусу, па и у свом наступу може имати нешто бунтовничко“, каже професор Филолошког факултета др Предраг Петровић.

И Орхан Памук. Он милионским тиражима пориче Твенову тврдњу да је класик оно што „би сви желели да су прочитали, али нико не жели да прочита“.

„Пред крај прошлог века и у овом веку се појављују три писца за које може да се каже да су велики писци, који су у исто време способни да разоноде, поуче, протресу, узбуде. Да покажу лице и наличје тренутно човечанства без лажи, преваре и мимикрије. Та три писца су Уелбек, Прилепин и Кнаусгор“, наводи књижевница Милена Марковић.

Времена се мењају, поглед на свет, књижевни садржај и стил али теме су вечне: љубав, мржња, живот, смрт, сукоб добра и зла.

Очигледно такве ауторе имамо и данас. Пишу врхунска дела признати су у академској јавности, дају печат времена. Условно речено они су модерни класици. „Условно“, јер треба да задовоље још један критеријум, дуговечност. А, за то је потребно – време.