На корак до независности, пре 155 година кнезу Михаилу предати кључеви Београда

Пре 155 година, 18. априла 1867. године, почело је ослобађање српских градова – симболично предајом кључева града. Уз 1830. и 1862. та година сматра се једном од најзначајнијих у борби за српску независност. Захваљујући Музеју и Библиотеци града Београда, сабран је најзначајнији визуелни материјал о том периоду.

У априлу 1867. године, на црвеном свиленом јастуку, на овом месту, турски управник Али Риза-паша предао је кључеве града Београда српском владару кнезу Михаилу. Предају је пратио 21 топовски пуцањ, а српски барјак се после неколико векова завијорио на Калемегдану.

Тај догађај историја бележи као круну у борби Србије против турске власти.

„Поред Београда, турске посаде су се повукле из још три града, Смедерава, Кладова и Шапца, две тврђаве су нешто раније срушене – ужичка и соколска тврђава у ранијем периоду, али ова четири, да кажемо, царска града су представљала и повлачење турске војске из та четири царска града су представљала један корак више ка ослобађању од турске власти. Имена тих градова уписана су на споменику кнезу Михаилу, данашњем Тргу републике“, каже проф. др Данко Леовац, историчар са Филозофског факултета у Београду.

У цариградским преговорима за кључеве српских градова, кнез Михаило није био сам.

„Треба споменути Јована Ристића, који је у то време био српски представник у Цариграду, а касније је постао председник Владе. Наравно, Илију Гарашанина, био је човек који је водио спољну политику Србије, чак можда више и од самог Кнеза. Риста Прендић, први српски татарин, писмоноша, прво кнеза Милоша касније Михаила – познат је по томе што је то благоизвестије, како се то некада звала, писмо које је велики везир послао кнезу Михаилу да је султан Абдул Азиз пристао на предају градова – он је, иако већ у поодмаклим годинама, преко 65, дошао не часећи часа, из Цариграда у Београд да донесе то писмо“, наводи историчар Владимир Томић из Музеја града Београда.

Шестог маја 1867, са савског пристаништа испловила је лађа „Делиград“ с последњим турским војником и Али Риза-пашом. То је био важан корак ка стицању коначне независности Србије, на Берлинском конгресу 1878.