За „Тоску“ у Народном позоришту већ осам година се тражи карта више

У Народном позоришту изведена је чувена Пучинијева опера „Тоска“. Наступ једног од десет највећих тенора данашњице, Зорана Тодоровића, завршен је уз овације публике.

Страствене улоге, енергија и овације публике. Тако изгледа Народно позориште док се изводи једна од омиљенијих опера. За Тоску се већ осам година тражи додатна карта.

Када је на бини тенор кога публика прати и у оперским кућама Лос Анђелеса, Бечке и Баварске државне опере и Народног позоришта у Токију, свака улога постаје изванредна.

„Певати пред домаћом публиком има један додатан ефекат јер сви мисле да ће доживети нешто невероватно, нешто што у Београду још није било. И тај осећај да од вас очекују нешто превише прави већу нервозу у мени него да певам у некој опери у свету. Као Каварадоси сте и револуционар и певате предивне арије и морате да покажете максимум ваших емоција и техничке квалитете и да певате и пијано и јако и форте и да будете емотиван љубавник и тај дијапазон свих тих емоција чини улогу невероватно атрактивном за сваког тенора“, наводи Зоран Тодоровић, наш прослављени тенор.

Вечне теме преточене у музику актуелне су вековима. Животи познатих ликова интригирају сваку нову генерацију.

„Та једна ватра која је у сваком уметнику а и у публици која ту ватру препознаје и коју та ватра греје показала је да се та ватра никада не гаси. То је можда један од одговора зашто је опера опстала толике векове. Дешавали су се светски ратови и друге неке пандемије, али ево позориште опстаје“, наглашава Никола Мијаиловић, директор Опере Народног позоришта.

У протекле две године представе су померане, прибегавало се и алтернативним извођењима, али било је и оперских премијера. Ни публика није одустајала.

„Врло мало је представа било отказано, али су извођена нека дела које се никада нису чула на овој сцени, наступао је и оркестар самостално и хор и солисти са клавиром значи морали смо некако да се довијамо да би радили и да би имали ту живу интеракцију са публиком. Овде је наш живот, овде смо већ сто година тако да мислим да све више младих долази и све се више интересују за оперу што је јако добро. Да се на неки начин подигне тај ниво свести шта то значи опера, класика и уопште висока култура“, сматра Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња Опере.

Током пандемије оперске представе заменили су концерти. Сада се враћа преткризна рачуница да у Народном позоришту буде око 80 опера годишње.