Од Музеума сербског до Народног музеја Србије - ново име и наставак плодног рада

Kао највећа музејска кућа, Народни музеј у Београду чува уметничко благо које Србија поседује. Након година трајања и развоја, чува и документује више од 450.000 музејских предмета који чине спону садашњости са културама и уметношћу из прошлости.

Најстарији државни музеј основан је прогласом, позивом институцијама и поједницима да отпочне прикупљање и чување старина за „Музеум сербски". Историјат Народног музеја био је динамичан и неизвестан.

Здање на Тргу, некад Хипотекарна банка, тринаеста је кућа у коју је смештено национално благо.„Тих првих година, Народни музеј је често мењао локацију. Додељиване су му зграде приватне, боље стојећих грађана у којима смо ми добијали просторе за смештај тада невеликих збирки и неке мале изложбене просторе, где смо могли да представимо колекције", рекла је извршна директорка Народног музеја Гордана Грабеж.

И садашњи простор Музеја мали је за збирке у којима та институција чува око 400.000 артефаката. Прва збирка била је нумизматичка то је најстарији инвентар музеја.

„Започињањем археолошких истраживања захваљујући којима смо набављали и стицали културна добра, полако је растао Народни музеј, и постао институција какву данас знамо", додала је Грабеж.

Богате збирке данас се употпуњују откупом и поклонима.

„Ту су наравно, и наши дародавци који помажу да се збирке увећају и, иако не говоримо често о томе, та пракса још постоји и ми смо неизмерно захвални на томе", рекла је Грабеж.

У оквиру сталне поставке највећу пажњу публике привлачи раскошна композиција Kрунисање цара Душана Паје Јовановића.

„Пошто су сви долазили, нису имали прилику дуго да је виде, сада је могу видети и заиста у пуном сјају, пошто су колеге из Одељења за конзервацију и рестаурацију дуг период провели враћајући стари сјај", изјавила је Гордана Грабеж.

А нова авантура за посетиоце музеја, припада научној дигиталној револуцији - пројекту оживљавања човека из праисторије. Најновији експонат-становник је праисторијски Мета Хуман који је живео пре 10.000 година у Лепенском виру.

Дуга историја промене имена 

Народни музеј у Београду званично је променио назив у Народни музеј Србије.

Директорка Бојана Борић Брешковић подсетила је да је Музеј, током историје дуге 178 година, мењајући се кроз време имао различита имена, међу њима су: Хисторијско-уметнички музеј, Музеј кнеза Павла, Уметнички музеј у Београду...

„Покренули смо иницијативу, тачније Управни одбор Народног музеја је помогао, и иницијатива је покренута 2015. године, да би се стекли услови успостављањем Закона о музејској делатности да се отвори могућност да Народни музеј добије своје право име - Народни музеј Србије као централна матична институција заштите покретних културних добара на територији Србије", изјавила је Борић Брешковић.

Додала је да Народни музеј захваљујући новом закону има шире обавезе и да их већ успешно реализује. Следи усаглашавање свих аката и наставак плодног рада.