Светски дан поезије – угрожене врсте и друштвене мреже

Били су деценијама на трону. Песнике су називали принчевима и краљевима. Онда су постали угрожена врста, па ако их се сете на Дан поезије, сете се…

„Због свог правила риме, лакшег читања, метрике – могла је да се учи напамет, учила се у школама, касније, када су ти обручи попуцали, одједном смо се нашли у ситуацији да, под један, све теже читамо песнике, а под два, све их је мање било у књижарама", рекао је песник Звонко Карановић.

И најбољим стиховима неопходан је пи-ар да бисмо их читали, комерцијални ефекат да би били објављени, осмишљено представљање да би привукли ширу пажњу. Млади песници су кренули у акцију.

„Књиге представљамо и у кафићима, као и на друштвеним мрежама. Многи би помислили – Шта ће вам друштвене мреже? Али просто видљивост поезије без друштвених мрежа била би сасвим немогућа", каже песникиња Слађана Бушић.

Позиви за песничка читања објављени на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру окупљају стотине младих.

„Идеалан тренутак за поезију због тога што све ове справе које користимо свакодневно, од мобилних телефона па надаље, страховито погодују поезији. Зашто? Поезија је кратка форма и може за кратко време да се прочита и напише", додаје Карановић.

„Заиста смо изненађени колико нам заправо људи траже поезију у последње време, нарочито младих аутора", изјавила је Ана Ћоромановић, књижарка.

Све је више и фестивала поезије, а неке песничке манифестације из алтернативних оквира ушле су у институције. Једна, у духу времена, поручује „Чипујмо поезијом"!