понедељак, 14.03.2022, 18:23 -> 21:31
Извор: РТС
Аутор: Весна Кнежевић, дописница РТС-а из Беча
Ексклузивна изложба дела Едварда Мунка у бечкој „Албертини“
У бечкој „Албертини“ је отворена изложба експресивног симболисте Едварда Мунка, норвешког сликара јединственог сензибилитета и технике. Поставка прати његов утицај на савремене ауторе, попут Трејси Емин, Георга Базелица, Ендија Ворхола и Петера Доига.
Невероватна синергија носи ову ексклузивну поставку. Већ је Мунк довољан да јој осигура јединствено место у европској културној понуди. Изложено је шездесет Мункових оригинала, део из ране, мрачне фазе, обележене породичним трагедијама, већина из касније експерименталне фазе у којој доминирају формално-стилски елементи.
Прелаз је око 1907, године рађања модерне уметности. То није све – јер посетилац овде схвата да присуствује дијалогу који неколико савремених уметника, осим Ворхола, сви живи и активни, воде са великим узором.
„Било нам је важно да покажемо сву дубину Мункове уметности, која и данас делује савремено. С друге стране, да Мункове теме усамљености, изолације, болести, смрти, љубоморе и отуђења разложимо на седам савремених позиција и аутора. Њихове споне са Мунком су различите: Код Доига су то техника и дуктус, код Базелица осећај очајања; код Марлене Дима подела на црно и бело, код Миријам Кан осујећени феминизам. Трејси Емин узима од Мунка најтеже, његову биографију“, наводи Клаус Албрехт Шредер, директор Албертине.
Мункова Мадона је акт пун самосвести. Исти мотив је код Ворхола најава трагедија. Код Трејси Емин, која последњих година пролази кроз тешку болест, црвена париска берета Мадоне је променила место и постала суд који скупља крв рањеног тела. Шкотланђанин Доиг сакрива људске ране у мистериозне ребусе.
„Овде линија обале подсећа на Мункове теме с меланхолијом, на слике норвешких фјордова. Испод су две фигуре које творе пар, али истовремено чувају дистанцу, главе су другачије усмерене. Оне су заједно, а одвојено, у пару, а саме, што је такође Мунков утицај. Колорит се са срна преноси на читав пејзаж, чиме се ствара јединство протагониста са природом“, наглашава Дитер Бухарт, аутор изложбе.
Трауматична искуства је Мунк претакао у симболичке форме, које је онда опсесивно и серијално понављао. Његови архетипови су временом постајали иконе модерне визуелне културе. Та трансформација не објашњава у потпуности Мункову уметност, само његову општу препознатљивост и данас.
Коментари