уторак, 08.02.2022, 22:22 -> 22:25
Извор: РТС
Објављени Зборници изабране и приређене архивске грађе манастира Прохор Пчињски
Манастир Прохор Пчињски код Бујановца стар је девет и по векова. О његовој историји у периоду од 1900. до 1973. године, објављена је архивска грађа коју је прикупљао виши архивиста Мирољуб Стојчић и објавио у две књиге у издању Историјског архива „31.јануар“ у Врању.
Мошти Прохора Пчињског у манастиру миро точе девет и по векова, од како су сазидане ту. Први манастир је у знак захвалности Прохору подигао византијски цар Роман IV Диоген 1070. године, јер му је прорекао да ће постати цар.
„Садашњи изглед храма је из 1904. године, а у средњем веку знамо да га је обновио Свети краљ Милутин. И олтарски део и фрескопис је из 14, односно 15. века. Поред моштију Светог Прохора, ту се налазе и мошти игумана Владимира који је пострадао за време првог светског рата заједно са братством“, наводи отац Методије, старешина манастира Прохор Пчињски.
У манастиру се вековима чувала стручна грађа. Деценијама је у Архиву града Врања који је издао две књиге са 2.182 документа из периода од 1900. до 1973. године. Руком су их писали тадашњи игумани манастира, патријарси, комитске војводе.
„У књигама има докумената која су циркуларно стизала у манастир Свети Прохор Пчињски од стране Патријаршије српске православне цркве и Светог архијерејског Синода, Светог архијерејског Сабора. Кореспонденција писана са више од двадесет српских манастира и цркава, са скоро свим министарствима државе“, наглашава аутор књига, Мирољуб Стојчић.
„Она пружа увид у живот манастира током највећег дела 20. века, имајући у виду да је тај период до 73. године, период бројних дисконтинуитета. Године 1900. манастир се налазио у границама Османског царства, 1973. налазио се у границама Социјалистичке федеративне Републике Југославије“, напомиње историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.
Зборници изабране и приређене архивске грађе рађени су шест година, а сада се дигитализују.
Коментари