Како су наши добровољци из САД и Михајло Пупин утицали на цртање граница на Балкану

У знак сећања на осниваче села који су били добровољци у Првом светском рату, у Банатском Карађорђеву током јануара организују се бројне манифестације. Једна од тема била је и улога Михајла Пупина у мобилизацији добровољаца из Сједињених Америчких Држава и мировним преговорима који су уследили после рата.

Оставили су Америку и потенцијално бољи живот. Превалили су хиљаде километара да би се прикључили српској војсци у одлучујућем боју за ослобођење земље.

На ово неизвесно путовање добровољце је позивао између осталих и Михајло Пупин, велики научник са ауторитетом и за Србе и за Американце. Власти су зато благонаклоно гледале овако његово ангажовање.

„Ја имам причу од свог деде, где их је Пупин испратио. Мој деда је свирао тамбурицу и он их је испратио. Он их је организовао. Организовао је добровољце. Мора се узети у обзир да САД тек 1917. улазе у рат. Да је то врло било опасно и једна озбиљна прича. Али 4.200 добровољаца из севрне Америке је дошло да се бори на Солунски фронт“, каже Милан Радаковић, потомак солунског добровољца.

Пупиново пријатељство са америчким председником Вудроом Вилсоном било је одлучујуће за исцртавање граница током версајских преговора. Захваљујући томе цео Банат није припао Румунији.

„Било је много лутања око формирања тих граница јер нашим представницима углавном нису дозвољавали да се изјасне како би они то хтели. Али захваљујући ауторитету једног Михајла Пупина ми смо добили границу према Румунији овакву каква је данас, а да се нико није побунио, нико није поднео примедбе на то“, истакао је председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, Хаџи Борислав Новаковић.

Током 23. „Карађорђевачких прела“ културне манифестације у селу Банатско Карађорђеву представљена је изложба „Српски добровољци из Сједињених Америчких Држава. Допринос Пупина и Вилсона мобилизацији и версајском миру“, а промовисан је и нови број Добровољачког гласника.