Отворена нова поставка Музеја Иве Андрића

Министарка културе Маја Гојковић рекла је, пред бројним званицама и новинарима на Андрићевом венцу 8, да Спомен музеј Иве Андрића је у години када се обележава важан јубилеј добио потпуно нови сјај.

Оценивши да је Андрић (1892-1975) „један од највећих писаца 20. века“, Гојковићева је подсетила да музеј, смештен у књижевниковом стану у Београду, „већ 45 година чува његову оставштину, која је важан део нашег културног наслеђа“.

„На месту где је великог писца затекла вест о добијању Нобелове награде, након његове устаљене шетње Калемегданом, бројни посетиоци имају јединствену прилику да се упознају са личношћу Андрића“, навела је Гојковићева.

Према њеним речима, музеј је „аутентичан подсетник на (Андрићеву) једноставност и величину“, а испуњен је драгоценим фотографијама, оригиналним рукописима, уметничким и личним предметима, књигама, одликовањима и другим.

„Служећи својој отаџбини оставио је снажан печат у дипломатији. Свуда где је боравио остао је упамћен као велики професионалац и особа која плени манирима и својом целокупном појавом“, подсетила је министарка.

Гојковићевој је уручена захвалница за помоћ у реконструкцији и осавремењивању Андрићевог музеја, као и градском секретару за културу Ивану Карлу и вечерас одсутном заменику градоначелника Београда Горану Весићу.

Уручујући захвалнице, директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић је истакла да је Спомен-музеј Иве Андрића реконстурисан и прилагођен потребама публике на иницијативу Гојковићеве на почетку њеног мандата.

„Важно је да сваки од легата буде безбедан у мерама и условима за заштиту наслеђа. У овом музеју имамо први пут потпуно дигитализован мониторинг свих конзерваторских услова и мера, и на тај начин музеј испуњава прву улогу и мисију“, рекла је Медаковићева.

Према њеним речима, сав материјал у музеју је сада комплетно дигитализован и доступан школама у дијаспори и за разгледање у музеју.

Иван Карл се у своје и Весићево име захвалио тиму Музеја Београда и Министарству културе, нагласивши да „нема културе без Београда, а нема ни културе Београда без Србије и подршке Министарства културе“.

Писац знаменитих дела српске књижевности „На дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“ и других, као дипломата службовао је двадесетих и тридесетих година прошлог века, између осталог, у Паризу, Мадриду, Бриселу и Берлину.

У свом обраћању амбасадор Немачке Томас Шиб је истакао да Андрић и даље фасцинира 60 година после добијања Нобелове награде, јер „није само описао светску историју на виозионарски начин, него ју је искусио изблиза“.

Према његовим речима, Андрић је „књижевни геније, дипломата, господар неколико језика, који је водио истински европски живот“.

„То је очигледно у његовом стану, сада музеју, где у његовој библиотеци природно упоредо стоје књиге југословенских, шпанских, француских, италијанских, пољских и руских писаца. Какав живот, какав истински европски живот“, оценио је Шиб.

Ћуприја која спаја векове

Белгијски амбасадор Кун Адам присутнима се деломично обратио на српском језику, у знак поштовања према великом писцу, рекавши да мост из романа „На Дрини ћуприја“ "„не повезује само две обале већ спаја векове историје“.

„Управо је то суштина дипломатије, да повезује тачке историје, покушавајући да схвати зашто је нешто како јесте, помажући да се премосте неспоразуми. Сви треба да се угледамо на Андрића“, рекао је Адам.

Амбасадор Француске Пјер Кошар истакао је да је „у очима Француза Андрић велики аутор, балкански и светски“, којима су позната многа његова дела а највише "На Дрини ћуприја" и „Травничка хроника“.

„Сам Андрићев говор на француском приликом примања Нобелове награде изазвао је многе расправе о источњачкој и светској димензији његовог дела“, подсетио је Кошар.

Шпански амбасадор Раул Бартоломе Молина подсетио је на Андрићеву књигу „Разговори са Гојом“, која је преведена на шпански, и да је у Мадриду пре неког времена постављен спомен-натпис на згради у којој је становао.

„На моје изненађење био сам нашао десет његових књига преведених на шпански у једној књижари. То значи да је читан чак и данас у Шпанији. Андрић је био дипломата и међу највећим европским писцима друге половине 20. века“, закључио је Молина.