Две поделе и две премијере мјузикла „Флешденс“ у Позоришту на Теразијама

Филм Флешденс снимљен је 1983. године по истинитој причи о девојци која је дању радила у ливници, а ноћу као плесачица и која је успела да оствари свој сан и упише престижну плесну школу. Затим је потписала и права да се њена животна прича преточи у филм.

Оригинални сценарио за мјузикл Флешденс настао је 2008. године и бољи је од филмског. Слојевитији је. Поред популарних хитова, дописано је још десетак песама.

У режији Владана Ђурковића, Флешденс је у раскошном глумачком, музичком и плесном издању.

„Оно што је драстично различито је третман музике који је у нашем случају такав да музика излази из драмске радње и третира се малте не као исповест и драмска сцена, а не као коментар као што је у филму, јер филм није класичан музички филм, јунаци не певају сонгове, већ је музика само као подлога“, напомиње редитељ представе Владан Ђурковић.

У сценарију за мјузикл је много сложенија прича него у филмском, са неколико озбиљних тема. Реч је о двоје младих. Она је са дна социјалне лествице, он је син богатог индустријалца. Обоје се на тим позицијама не осећају добро и свако на свој начин то настоји да промени. Срећу се, и уз много препрека које им се нађу на путу, постају пар.

Флешденс је овде социјална и љубавна музичка драма о томе како се снови остварују.

Две равноправне поделе и две премијере. Млади глумци носиоци главних улога.

„Најзахтевније од свега је што морате да будете потпуно присутни у сваком сегменту рада. Морате бити потпуно фокусирани, концентрисани на сваки покрет, на сваки тон који испевате, на сваку физичку радњу која је везана за неки глумачки процес стварања, тако да у том контексту постоји подела пажње која мора да буде потпуно фокусирана у исто време. Мало чудно, али је тачно“, наводи Невена Неранџић која тумачи насловну улогу Алекс Овенс.

„Она углавном има само један циљ који видимо. Да се упише на ту академију, да буде балетски играч. А он нема своје снове. Растао је под стакленим звоном и он није знао за немогуће, увек му је дато све на тацни. Међутим, једина ствар која му је увек фалила у животу, била је љубав. И онда је први пут срео Алекс која је другачија, дивља, неукротива, што је у њему вероватно пробудило неку слободу коју би заправо он хтео да има“, објашњава Арсеније Тубић у улози Ника Харлија.

Све генерације глумаца су на сцени. Балет, хор, оркестар, више од сто учесника и Тања Бошковић, сада већ легенда Позоришта са Теразија.

Јелена Стокић је креирала бројне костиме. Инспирисала се модом осамдесетих и представи дала елегантан визуелни идентитет. Сценографкиња Марија Калабић је отмено отворила простор за игру. Музка: Александар Седлар, кореографија: Милица Церовић, диригент: Весна Шоуц.

Још једна хит представа пуна енергије и животне радости у Позоришту на Теразијама, уз поруку младим људима да раде и оно у шта нико не верује – да могу.