У Бечу продата слика Миливоја Узелца за 40.000 евра

Уље на платну диманзија 125 са 110 центиметара настало је 1924. године, а приватни колекционар из Сједињених држава је за групни портрет платио 40.000 евра (процена је била у опсегу од 30.000 до 35.000 евра).

Узелац је рођен у српској породици у Мостару 1897, одакле се породица најпре сели за Бањалуку (1903), па за Загреб (1912).

У Загребу је Узелац студирао сликарство у класи Отона Ивековића на Високој школи, каснијој Академији ликовних уметности. Године 1923, се трајно преселио у Француску, где је и умро, 1977 у Kотињаку.

Рад Мирослава Узелца је познатији у Загребу него у Београду, што би можда требало исправити.

У млађим данима је стајао под утицајем Мирослава Kраљевића, док се у зрелом добу код њега мешају утицаји Манеа, Сезана, експресионизма и пост-кубизма.

Узелац је био мајстор наративних експресивних сцена које код посматрача изазивају лагани осећај језе, као наговештај претње која лебди над приказаним особама. Тај недефинисани осећај опасности често је носио еротске квалитете, посебно на сликама са девојкама и младим женама.

Портретирање после селидбе 

На продатој слици приказана је породица париског колекционара Мориса Вилара коју је Узелац портретирао одмах по пресељењу у Француску, 1923/24.

То платно стоји парадигматски за атмосферику Узелчевих слика, у којој се крхкост и рањивост ликова спаја са пригушеном еротиком.

Искошена перспектива у комбинацији са нагураним предњим планом, разбацане играчке и воће, поглед мајке пун напетости, необичан комплементарни колорит са двоструким горућим центром девојчицине косе и мајчине блузе - све то одашиље поруку тежине, и упозорава на неку неименовану опасност која се приближава.

Ефекат појачавају неприродни односи у димензијама и „живости" фигура, где рецимо један мајмун-играчка изгледа као жив, други не, мачка има пророчке очи, а породична кућа у дубини делује као кућа за лутке.

Узелац на тој слици не стаје на узорима свог времена, већ цитира средњевековни и ренесансни тип hortus conclusus, затворену башту у којој седе Мајка Божја и беба Исус.

Иконологија ограђене баште пуне невиности, цвећа и лепоте развила се из старозаветне Саломонове песме, из стиха „Моја сестро, лепа невесто, ти си затворени врт, у њему извор и фонтана" (Песма над песмама 4,12).

Портрет Виларових се на тржшиту уметничких дела појавио 2004, када је платно у аукцијској кући Добиашофски у Берну продато приватном колекционару далеко испод постигнуте цене у Бечу. Ово је друга јавна продаја те Узелчеве слике.

Уз групни портрет породице Виларових, приватни колекционар је у пакету добио и пет мањих студија-цртежа, делимично колорисаних, који документују уметников рад на великом портрету.