Аудио-визуелно благо - важно за идентитет народа, али се тешко чува

Већ 16. годину, 27. октобра обележава се Светски дан аудио-визуелне културне баштине, који је установио Унеско. То је и повод да се провери - како се чува наше аудио-визуелно благо, и шта је од богате архивске грађе неповратно изгубљено.

Значајан део „Меморије света", како неки називају аудио-визуелно наслеђе, изгубљен је током 20. века, а са њим и део идентитета народа који су га стварали.

Сматра се да је од почетка светске кинематографије до 1918. године сачувано само 10 одсто филмова. Ни наша филмска баштина, коју чува један од 10 највећих архива у свету, није остала нетакнута.

„Наравно, многи филмови су страдали током времена од пожара, лошег чувања, од ратова, нехајности. Да споменем само филм Kроз буру и огањ, то је био један од најбољих филмова између два рата, или филмове пионира нашег филма браће Савић и браће Цветковић", изјавио је Александар Ердељановић, управник Филмског архива Југословенске кинотеке.

Слична судбина задеслила је и аудио-визуелно наслеђе РТС-а. Један део страдао је током бомбардовања, али је већина радијских и телевизијских записа, од почетка емитовања, у добром стању и сведочи о најважнијим догађајима и личностима наше историје.

У депоу РТС-а архивирано је више од 210 хиљада сати програма а када бисмо све то хтели да погледамо било би нам потребно 20 година.

„Сав материјал који овде видите се налази у изворном стању. У просторијама Фонотеке се тај материјал чува, аудио-записи се налазе на магнетофонским тракама, на плочама и компакт дисковима и ми поседујемо око 63.000 трака и преко 70.000 плоча", каже Ђорђе Бркић, руководилац Звучног архива Радио Београда.

А како би материјал остао сачуван и доступан генерацијама које долазе, ради се рестаурација и дигитализација. Следећа фаза биће интеграција свих архива и база података.

„Ми смо 2017. кренули пионирски у тај подухват. Пуно тога је урађено, могу да кажем негде око 50 хиљада сати је пребачено, можда и више, и самим тим је повраћен тај стари сјај", рекао је Зоран Табаковић, руководилац Програмског архива РТС-а.

„У суштини, прво гледамо да дигитализујемо оне траке које су у најлошијем стању, а после и све остало и наравно раритете до којих ћемо тешко да дођемо поново", рекао је Дарко Веселиновић, шеф Одељења звучног архива Радио Београда.

Важан корак у заштити аудио-визуеног наслеђа наше земље је и доношење првог закона којим ће та област бити регулисана. Нацрт закона је у припреми.