Пупина се поново сећа Идвор, а у Београду ускоро споменик прекопута Тесле

Један од оснивача Насе, први председник Њујоршке академије наука, члан више европских и светских академија наука, почасни доктор осамнаест универзитета, професор чији су студенти постајали нобеловци, добротвор, публициста или једноставно Михајло Пупин. За Пупинове калемове смо сви чули, али има још важних изума.

„Сонар на пример, не гледамо у небо као радар него гледамо под водом. Онда рендген. Био је веома опасан да се користи, била је дуга експозиција. Направио је толику експозицију да не оштећује ткиво, пренос сигнала на даљину. Остварио је бежични пренос између два авиона, да не говорим о његовој телефонији, он је омогућио да говор постане разумљив“, каже председник Организационог одбора Октобарских сусрета проф Бранко Ковачевић.

„Привели смо крају штампање свих Пупинових патената – 142. Остало је још пар да мало средимо. Ја мислим да ћемо ми до нове године то довести до краја, све његове патенте, то ће бити посебна књига“, навео је председник Фондације „Младен Селак“, инж. Милан Божић.

У Идвору је окречена сала Народног дома, а захваљујући Историјском музеју Србије употпуњена је постојећа изложбена поставка, каже директор Дома културе „Михајло Пупин“ Светислав Закић. А у Београду – дуги низ година идеја да се подигне споменик Пупину.

„Да се споменик Михајлу Пупину постави испред зграде ЕТФ-а, да стоји паралелно са Теслом, и то смо успели. Град је формирао комисију. Треба да се тај споменик изгради у наредних неколико месеци“, истиче Бранко Ковачевић.

Пре стотину година Пупин је постао почасни грађанин Зрењанина и Бледа. Овог октобра у његовом Идвору говори се о том датуму али и још две важне годишњице – 140 година од успостављања дипломатских односа између Сједињених Америчких Држава и Србије и 60 година од првог самита несврстаних у Београду.