Живео је дивље, оставио спектакуларно дело – бечка ретроспектива поводом века од смрти Модиљанија

Поводом стоте годишњице смрти сликара и вајара Амедеа Модиљанија, бечка „Албертина” посвећује му велику ретроспективу. Реч је о глобално јединственом музејском подухвату, у сећању на уметника чије је дело за живота било скандалозно, да би после смрти постало спектакуларно.

Модиљанијеве изложбе су ретке, дело – херметично, без следбеника, ако се не рачунају фалсификатори. Смештен је у примитивизам, али то више објашњава енергију него стил.

Живео је дивље, под алкохолом и дрогом, после се испоставило да је тако камуфлирао туберкулозу, због које би био стигматизован или сажаљеван.

Кустос је париски историчар Марк Рестелини, аутор Модиљанијевог каталога reasonne, који са овом изложбом тражи нову контекстуализацију модерне.

„Модиљани је Италијан, па је италијанска ренесанса темељ његовог рада. Но, пресудан је коктел утицаја из кмерске, афричке и староегипатске уметности. Његов приступ уметности је био потпуно интелектуалан, чиста духовна креација с референцама на филозофију и поезију. Данас се то зове синкретска уметност, али Модиљани ју је примењивао 1906. године, кад још нико није знао шта је то", рекао је Рестелини.

Нигде жене нису тако упорно голе као у сликарству, и пре Модиљанија. Па ипак, кад је изложио серију актова у Паризу 1917, полиција је одмах све запленила.

Скандал је био у консеквентном развоју метода Едуара Манеа. Пре Манеа, жена је била Венера; код Манеа, Венера је постала проститутка; а код Модиљанија је проститутка постала само и напросто жена.

„Кад се погледају ватрене медитеранске боје, сијенска црвена којом Модиљани слика инкарнат, тај је натурализам далеко од салонских академских актова који су рађени с намером да еротизују мушког посматрача. Овде трансценденталност надгласава еротику – тела лебде и теку у простору. Фигуре су потпуно продуховљене, а апстрактне стилизоване силуете сучељавају посматрача са трансформацијама стварности. Те слепе очи не виде свет, али у себи носе сећање на хиљаду лица", изјавио је директор „Албертине” Клаус Албрехт Шредер.

Модиљани је имао само једну изложбу за живота, и она је завршила као скандал. Мењао је слике за ручак и вечеру, заборављао их по становима кад би бежао због неплаћене станарине.

Данас његове слике досежу троцифрене милионске износе, посебно актови из 1917. Таленат је дар и проклетство, уметност мајка и маћеха.