Читај ми!

Представа Зелена чоја Монтенегра изведена у амфитеатру манастира Стањевићи код Будве

У копродукцији Београдског драмског позоришта, Градског позоришта Подгорица и фестивала „Град тетар“, у амфитеатру Манастира Стањевићи, у близини Будве, премијерно je изведена представа „Зелена чоја Монтенегра“.

Зелену чоју Монтенегра су Момо Капор и Зуко Џумхур писали комбинујући фикцију и историјске чињенице, као причу о необичном пријатељству између књаза Николе и у бици на Вучјем долу заробљеног Осман паше. Тако је позната прича нашла пут до премијере на сцени Манастира Стањевићи у режији Никите Миливојевића.

„То преплитање, мешање простора, времена, могућег, немогућег, стварног и фикције је, у ствари, оно што је најлепше у роману, а верујем да је нешто од тога остало и у представи“, наводи Никита Миливојевћ, редитељ представе.

У Зеленој чоји Монтенегра су приче у којима се преплићу време, простор, стварно и нестварно, толико да их је понекад немогуће разликовати. То је терен на којем Никита Миливојевић ужива режирајући, а глумци из Београда и Подгорице деле радост играња.

„Специфично је зато што је овај процес управо због те копродукције сличан теми овог комада. Дакле, некакво заједништво, некакво братство из различитих крајева. Тако да мислим да смо и у томе успели“, сматра глумац Милош Пејовић.

„Милош Пејовић, сјајан црногорски глумац и ја,  покушали смода донесемо то неко тадашње другарство и да донесемо ту неку тадашњу мушку љубав која постоји и дан данас“, додаје глумац Андрија Кузмановић.

Позоришно виђење Зелене чоје Монтенегра је историјска мелодрама, у којој је оно што се могло догодити важније од онога што се заиста догодило, где су емоције важније од чињеница, а човек од политике и рата.

Након премијере у манастиру Стањевићи, представа Зелена чоја Монтенегра као духовита и емотивна прича о људскости и пријатељству премијерно стиже најпре у Подгорицу, а затим и у Београд, као добар пример регионалне копродукцијске сарадње.

понедељак, 12. јануар 2026.
-6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом