Изложба фотографија Радио Београда 202 и „Југотона“ – Таласање новог таласа у Клубу РТС-а

У новом, за публику отвореном простору РТС-а у згради Радио Београда биће изложено више од 50 фотографија најистакнутијих фотографа са ових простора, сведока и актера оног времена: Горанке Матић, Брајана Рашића, Горана Вејводе, Марија Криштофића, Душана Митића, Санде Хржић, Стојана Ђорђевића и других. 

Уз сабрану музику која допуњује поставку, посетиоци ће моћи да виде јединствене документарне и уметничке фотографије – креативна решења првих фотографија бендова који су мењали историју поп-културе. Њихове наступе, албуме, омотнице, касете, магнетофонске траке и друго.

Ове године, с обзиром на обележавање јубилеја, о новом таласу се много говори. Позив посетиоцима за овај најновији креативни бисер на исту тему, сада у реализацији тима чувене Двестадвојке, симболично почињемо са реченицом као са разгледнице – "Поздрав из Клуба РТС-а". 

Читаоцима текста који данас имају коју деценију више, ова порука је добро позната из периода непосредно пре „званичног“ почетка новог таласа на просторима некадашње Југославије 1981. године.

Уз такве поздраве и отпоздраве, у Београду и Загребу 1980. године почела је серија концерата који су на свој начин најавили неко ново време, неке нове креативце, тачније – таласање тог новог таласа.

Изложба у Клубу РТС-а није претенциозна, нити историјско-музејско значајног обима иако је на једном месту сабрала дела неколико највећих фотографских имена ових простора. За циљ нема учитавање посебног смисла.

Намењена је савременицима и поштоваоцима времена и музике која га осликава. Поставка говори језиком оних којима је нови талас обележио детињство и младост, и својим акордима и животном филозофијом трајно уткао у биће јасне културне кодове.

Уметничко подсећање на феномен који је оставио дубок траг у нашем друштву, померио границе популарне културе, подстакао нове вредности, донео нову естетику и комуникациону транспарентност.

Нови талас био је много више од музичког правца на концертним бинама, у књижевности, сликарству, на филму, телевизији, радију и атмосфери по новим музичким студијима који су полако ницали по хаусторима београдских улица.

Један међу најпознатијим, студио „Друга маца“, налазио се тик поред чувеног Студија 6 Радио Београда, а сви „зид уз зид“ са управо Клубом РТС-а, местом одржавања ове изложбе. 

Како је настао нови талас

Друштвено-политички утицаји овог музичког правца су бројни. Нови талас настао је крајем седамдесетих година XX века у Великој Британији и Америци, али се врло брзо појавио и на просторима данашње Србије и Хрватске. Тај и такав нови талас је таласао у себи својственом ритму, као феномен једне генерације, стварајући сопствени идентитет и јединствени музички израз.

Пресудан утицај на стварање југословенског новог таласа имао је панк, који је већ крајем седамдесетих освојио део Европе. Нови талас је обележио читаву једну генерацију и, како многи сматрају, највише приближио Београд, Загреб и Љубљану. 

Млади су гледали и слушали шта се догађало на Западу, али није било пуког копирања узора. Оригинални израз се видео у једностваним музичким формама, локално блиским алузијама у текстовима песама, али и на визуелне презентације (кроз фотографију, телевизију и филм), које су имале потпуно аутохтону естетику.

Посебно занимљиво и пресудно за нови талас код нас свакако је била хипепродукција бројних бендова у једном релативно кратком временском периоду. Нова енергија, ново размишљање, креативност, побуна, урбани дух и уметничка сцена Југославије била је уздрмана. 

Тренутак који се сматра почетком новог таласа у СФРЈ је објављивање албума „Пакет аранжман“ 1981. Било је то време када су многи Југословени још оплакивали смрт доживотног председника земље Јосипа Броза Тита.

Многе је био страх за судбину земље, народа и народности, економије. У музичком смислу, нови талас се приклања слободарском панку и одбацује сада већ за многе „пренапорни“ рокенрол.

У социолошком смислу, било је то ново време – време спајања живе енергије, омладине надахнуте не национализмом нити либерално-капиталистичком идејом, а ни културом конзумације прозивода већ и само слободом. Наравно, контролисаном, оном и онаквом која је свима у том тренутку одговарала.

Музика најпознатијих бендова овога правца (Прљаво казалиште, Азра, Хаустор, Филм, Лајбах, Шарло акробата, Електрични оргазам, Идоли...) обележила је друштво, генерацију и епоху у музичком и социо-културном смислу. 

Албум „Пакет аранжман“ (издање „Југотон“, 1981) без сумње је један од најзначајнијих албума југословенске музичке разгледнице. Иако по издавању није био опште прихваћен, његовим појављивањем је практично започео нови талас у Југославији. Албум су заједнички урадили ВИС Идоли, Шарло акробата и Електрични оргазам.

Међу бројним песмама ту су се нашле и „Маљчики“ Идола, „Она се буди“ Шарла акробате, „Златни папагај“ Електричног оргазма. И сада када се чују први тактови ових песама, већина оних која је расла у то време зна да певуши сваку реч и напемет сваки стих.

Неки од ових бендова убрзо нестају са сцене, али зато на десетине других убрзано потом почињу златне дане каријере на овим просторима. Тај посебан ритам, хиперпродукција нових бендова и оригиналност израза постају задивљујући и многим музичким познаваоцима широм Европе. 

Плоче и касете за већину бендова који су и данас симболи новог таласа објављивао је загребачки „Југотон“. Поменимо само неке: Прљаво казалиште, Азра, Хаустор, Филм, култни словеначки бенд Лајбах... Издавачка кућа ПГП РТС се на „новоталасну“ мапу уписује са албумима или синглицама – Беби Дол „Мустафа“, Булевар „Лош и млад“, У шкрипцу „Хамуамуле“, Безобразно зелено „Гибај се“, Дисциплина кичме „Немој“, Џакарта „Спиритус“, Лаки пингвини „Шизика“, Партибрејкерси „Радио утопија“, Зана, Тунел, Слађана Милошевић...

Непроверена је чињеница да су као по неком кључу поп-бендови, а посебно београдски, добијали издања за „Југотон“ (Загреб). У то исто време ПГП (Београд) је имао више прагматичног слуха за народну музику и „елитистички“ џез, па тек онда и за по неки поп-синг. Међу њима је Беби Дол, једна од ретких жена симбола овог претежно једнострано родно одређеног таласа популарности појединаца и бендова.

Ова кратка прича о новом таласу, тек мали наговештај „слике“ о времену и људима отвореног духа који су носили фармерке, старке, имали прве вокмене, читали Џубокс и о песмама на које се и данас устаје и „ђуска“ – за неког будућег млађег истраживача феномена не би ни делимично била уобличена без помена филма „Дечко који обећава“ (1981) у режији Милоша Мише Радивојевић.

Дечко, кога у филму тумачи Александар Берчек, зове се Слободан Милошевић, младић је из угледне породице тадашњих комуниста. Иако га чекају сигуран посао, каријера и лагодан живот, почиње да се одаје аутодеструктивном животном стилу где важну улогу игра музика.

У филму песме изводе неки од најпопуларнијих и најважнијих бендова тадашњег југословенског новог таласа, а сам израз „дечко који обећава“ је постао популаран и изван филмског контекста, те се користио за младе, амбициозне личности из света политике, укључујући како протагонистовог имењака Слободана Милошевића, тако и неке касније српске и хрватске политичаре. 

Поједини хроничари времена сматрају да Југословени никада заправо нису имали заједнички културни простор. Други пак кажу да то није истина. Неки покрет – нови талас – романтично зову „последњим сном Југославије“.

Чињеница је да се, када је „Пакет аранжман“ објављен (1981), та музика слушала без обзира на републичке границе и пребивалишта музичких актера. И далеко даље од граница Југе. Текстови су се лако учили напамет и размевали на српском и на хрватском, словеначком. Само десет година касније на истим тим просторима почели су ратови.

У том контексту нови талас јесте био последњи сан пред непријатно буђење, али музички сан у који и данас многи радо отпутују – бар због музике, снаге ауторâ којих је много и овде непоменутих. Можда и због понеких вредности које је овај покрет промовисао и које су надрасле све ужасе потоњих деценија.

Изложбу фотографија „Тако је таласао НОВИ ТАЛАС“ можете погледати све до 6. јуна у Клубу РТС-а, зграда Радио Београда, улаз из Светогорске.