Седми „Шекспир фест“ ће нам вратити осмех на лице

Упркос новонасталим околностима. „Шекспир фест“ ће и ове године бити одржан у Чортановцима у Вили Станковић. Гостујући у Јутарњем програму, редитељ и оснивач фестивала, Никита Миливојевић, верује да би Шекспир сигурно нашао начин да тумачи ово време, јер оно што је писао је на неки начин било тумачење свога времена, као што је и његово позориште произашло из онога што су људи желели да гледају, да слушају и некакве тадашње моде.

„Ми се данас чудимо зашто је он тако заигран речима, зашто су поједини поступци можда немотивисани. Толстој није волео Шекспира па му је то често приговарао. Али то је било такво време и позориште које се просто успоставило на један специфичан начин, готово јединствен у историји“, наглашава Миливојевић.

Ове године „Шекспир фест“ ће бити  другачији у односу на све претходне. Пошто због тренутне ситуације није било могуће позвати госте из иностранства Фестивал се определио за домаће представе. Срећом, на репертоару наших позоришта има доста Шекспирових представа, мада их је некада било више, али је и сада било могуће направити селекцију, те су се организатори определили да ове године на програму буду комедије, напомиње гост Јутарњег програма.

„Гледајући ове маске које стално носимо, стално ме асоцирају на нешто зло и нешто лоше. Инсистирао сам да на плакату случајно не буде маска и да ставимо неки осмех. Нешто што ће другачију поруку да пошаље, пре свега зато што мислим да је оно што је најлепше на људском лицу, јесте осмех. И тај осмех је препознатљиви знак овог Фестивала“, додаје редитељ.

На фестивалу ће бити приказане три комедије, а посебан идентитет ће дати необичан програм у коме су обједињена два генија – Шекспир и Бетовен. С обзиром на то да се обележава 250 година од рођења Бетовена, цео свет се припремао да то прослави, али је готово све отказано, тако да ће Шекспир фестивал ипак то обележити на свој начин.

„Гудачки квартет Београдске филхармоније има један занимљив програм у коме свирају оно што је Бетовену била инспирација у Шекспиру. То је мало познато. Ми знамо да на великим оперским сценама можете сваке сезоне наћи Вердија – Магбета, Отела или Прокофијева, балет Ромео и Јулија, али врло мало Бетовена, а у његовим белешкама постоји да се на неки начин диво Шекспиру. Постоји клавирска соната инспирисана Буром, написао је увертиру за Кориолана, али је био инспирисан и Хамлетом. А последњи Бетовенов гудачки квартет носи назив Зар тако мора бити, тако мора бити, што је некако референца на 'бити или не бити'“, објашњава редитељ.

У складу са прописаним мерама, гледалиште ће бити подељено на три сегмента. Представама ће моћи да присуствује 120 гледалаца на прописаном растојању, мада се представе изводе на отвореном. Неће бити ни пратећих програма. Све што је планирано, биће пренето на следећу годину. Ово је уједно и прилика да позоришта из унутрашњости гостују на фестивалу, јер немају често прилику за то.

Такође, и ове године ће се наставити са пројектом „Мој Шекспир“ који је успостављен прошле године, а у коме глумци који су током своје каријере одиграли више улога из Шекспирових комада, били су гости фестивала и причали о свом искуству играња Шекспира.

„Зашто се сматра се да је Шекспир најтежи глумачки задатак? Зашто по њима и шта је то најтеже њима било играјући све те улоге. Свако је говорио понеки монолог, стих, неку сцену и сада ћемо уз ове који су били прошле године имати још неке госте који су играли Шекспира и то ће бити као неки ток-шоу који је био врло непосредан и симпатичан људима, јер су могли да чују чак и неке анегдоте са проба, нешто из прве руке и живо искуство“, наглашава Никита Миливојевић.

У писму које је Питер Брук упутио као подршку пре неколико година овом фестивалу стоји – „Шекспир је феномен, као Сунце или Месец, и он се не може објаснити речима“. Никита Миливојевић додаје да се Шекспир до данас игра из истог разлога због кога се играју и античке трагедије или комедије, Молијер, Чехов...Постоји нешто што функционише на исти начин кроз време, путјемо кроз време са истим порукама. Можда се ствари споља мењају, али унутар човека, механизми су увек исти, а те механизме су откључали велики класици и ми то препознајемо, свако у свом времену и свако на свој начин.

„Неће ме чудити ако ускоро у неким класичним комадима пронађемо вирус и почнемо то да играмо. Има један текст Ежена Јонеска који као да је потпуно инспирисан овом ситуацијом и данашњим временом и кад га читате, запањени сте, а делује готово надреално. Питање је времена када ће га неко узети да ради“, закључује гост Јутарњег програма, редитељ Никита Миливојевић.