Српски кратки филм „Дом“ у трци за награду међународног Корона филм фестивала

Филмске уметнице нашег порекла снимиле су кратки филм који је ушао међу 25 најбоље оцењених остварења на првом интернационалном фестивалу "Corona Short Film Festival".

Причу за филм Дом (Home) написала је новинарка Милкица Станковић из карантина у Милану, режију потписују Тања Брзаковић и Јелена Босанац, уједно и перформерка у филму, а музику пијанисткиња и композиторка Миша Цвијовић.

Филм су у Берлину снимиле редитељке, а идеја је настала током периода карантина, који су ауторке доживеле свака на свој начин.

"Поглед с прозора који дуго тумара и тражи смисао. Током карантинских дана, чини се, универзално осећање - тражење смисла. Смисао који се можда налази у сећању. Сећању на дом, из новог дома, у тренутку када свет стоји... Или се можда силовито креће? Путује(м) ка кући", гласи синопсис филма.

У конкуренцији од 1262 остварења из преко 70 земаља, филм се нашао међу првих 25. Гласање за најбољи је у току на сајту: https://www.coronashortfilmfestival.com

Могуће је гласати до 24. маја, а поред Награде публике, биће додељена и Велика награда жирија.

О најбољем филму одлучиваће Марта Попивода, српска редитељка и видео уметница, Клер Бурже, француска редитељка, Катрин Кола, француска театролошкиња, немачки глумац Том Влашиа, глумица италијанско - америчког порекла Сара Лацаро, турска глумица Несрин Џаваџаде, и Адис Ђапо, филмски продуцент из Босне и Херцеговине.

Јелена Босанац изјавила је да су ауторке спонтано дошле на идеју да снимају оно што виђају свакодневно, али сада у потпуно другачијем светлу.

"Решиле смо да забележимо један дан - пуна 24 часа, свих 1.440 минута, целих 86.400 секунди. Зашто је овде време толико битно? Из бар три разлога: оно наставља да иде мимо нас, мимо вируса; наши животи су у некаквом временском вакууму; откуцајем сваке секунде моје тело боли, због позиције у којој морам да издржим без померања, ради уметности! Уметности у доба короне!"

Сценаристкиња Милкица Станковић каже да је карантинске дане проводила сасвим сама, у Милану, далеко од куће.

"Тражећи смисао у тешким околностима, написала сам емотивну причу о свом разговору са дрвећем, цвећем, биљкама које ме окружују, које су попримиле персонификацију мени најважнијих особа. Испоставило се да је прича о љубави универзална и идеална за филм који је осмишљен у другом европском граду, Берлину", каже ауторка текста.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 15. јануар 2026.
4° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом