Три виртуелне изложбе Библиотеке Матице српске - од Саба Ђерђа до размене са Русима

Бечкереки Сабо Ђерђ рођен је пре 100 година, што је и био повод да Библиотека приреди електронску изложбу на основу грађе из својих збирки.

Био је сликар, графичар, писац и педагог. Његов први период био је под утицајем Ван Гога и Гогена, а касније Матиса и Пикаса. У другом периоду је био претежно заокупиран цртањем илустрационих радова, док му је последњи, трећи период био у знаку уметничких стваралаштва.

Поставка, коју чини избор дела Ђерђа Б. Сабоа и литературе о њему, може да се погледа од 4. до 24. маја 2020. године, у јавном каталогу и на сајту Библиотеке.

Аутори изложбе су Петер Хајнерман и Марина Шмудла, а уредник је Селимир Радуловић.

Презентацију од изложби посвећеној Ђерђу Б. Сабоу можете погледати ОВДЕ.

Библиотека Матице српске је поводом свог Дана приредила електронску презентацију "Библиотека Матице српске 1826-2020".

На овој виртуелној изложби посетиоци могу да се упознају са богатом историјом ове установе.

Најранији помени о библиотечкој делатности у Матици српској јављају се у записницима из 1830. године, док се назив Библиотека Матице српске први пут спомиње у обраћању Саве Текелије на седници Српског општества у Пешти, у храму Светог Ђорђа, 1836.године.

Библиотека Платона Атанацковића и лична библиотека Саве Текелије представљају прве велике збирке које је Библиотека Матице српске добила.

Са њима је Матичина библиотека постала најзначајнија библиотека у првој половини 19. века.

Историју Библитеке, својим радом су исписали - књижевник Јован Хаџић, епископ будимски и бачки Платон Атанцковић, писац и научник Атанасије Стојковић, доктор философије, песник Јован Суботић, књижевник Јован Ђорђевић и историчар Јован Радонић.

Презентацију о изложби "Библиотека Матице српске 1826-2020" можете погледати ОВДЕ.

Трећа изложба коју је Библиотека приредила ји "Прва размена књига Матице српске с Руском академијом наука у Санкт Петербургу".

Размена књига Библиотеке Матице српске започета је 1830. године.

Тада је Матица српска послала на поклон своја издања Руској академији наука у Санкт Петербургу, Народном музеју у Пешти, Царској библиотеци у Бечу и Народној библиотеци у Прагу.

Поклон се састојао од свезака Летописа и првих издатих књига.

Посредством руског посланика у Бечу Дмитрија П. Татишчева, Матица српска упутила је Руској академији наука у Санкт Петербургу Летопис Матице српске за године 1826-1830, драмска дела Невиност или Светислав и Милева и Бој на Косову Јована Стерије Поповића, роман Касија Царица Милована Видаковића, Задиг Волтера, Писма Доситеја Обрадовића, Дух списанија Доситејеви и Жертва на смерт Августа Коцебуа.

Једино је Руска академија узвратила поклон са пропратним писмом. На почетку писма каже се да Руска академија има част да пошаље књиге за "Библиотеку заведенија" и то је први помен имена Библиотеке Матице српске.

Матици су из академије послали 24 дела, а укупан број физичких јединица износи 59, пошто су нека издања вишетомна, а постоји и један адлигат.

То су прве књиге које су доспеле разменом у Библиотеку Матице српске.

Презентацију о изложби "Прва размена књига Матице српске с Руском академијом наука у Санкт Петербургу" можете погледати ОВДЕ.