Роман Стефана Тићмија „Тата каже гамбит“ – озбиљне теме обавијене шахом

Стефан Тићми је од оних писаца који за теме књига бира болне животне ситуације, а решења за њих проналази у необичности. Да не игра према правилима већ бира свој пут потврђује и новим романом.

Књига Тата каже гамбит приповеда о породици Жакула и њеном суочавању са проблемима који је задесе. Све је почело од шаха и тежње главног јунака Адама да у тој игри победи. Непромишљеним потезима доводи породицу до руба егзистенције. Ипак, веома промишљено скрива оно што је учинио како би заштитио сина Давида.

„Он тим поступком ствара њему једну велику илузију која ће да обележи читаво његово детињство. Тако да je овај роман, у суштини, једна рефлексија тог дечака, младића који се бори са свим тим стварима које су се десиле у том тренутку у породици Жакула. И све се то дешава у Београду, врло је реалистично у смислу да се дешава на Белим водама, Улица Јеленов жлеб“, објашњава писац за децу Стефан Тићми.

У игри као месту бола дошло се и до идеје за спасење. Породична ситуација се представља и решава необичном партијом шаха, у којој предмети и намештај преузимају снагу шаховских фигура. Играју је отац и син којем се прикључује и мајка.

„По салонима намештаја, адвокатским канцеларијама, сакупљао сам разна документа и податке, фактографију. Са Марком Црнобрњом, вајарем, с њим смо ишли по бувљацима сваке недеље и онда смо правили сценографију као и у књизи, то ми је послужило као подлога да неке сцене могу боље да распишем“, открива Тићми.

Тешке теме обавијене игром

Осим игре, млађим читаоцима биће блиско дивно пријатељство дечака Давида и девојчице Мелани. Откривање тешких тема, као што су зависност и заплена имовине, захтеваће читање романа са родитељима.

„Иза једне игриве и шаљиве фасаде и врло препознатљиве лексике која постоји у Тићмијевом делу се крије прегршт изузетно важних друштвених проблема, али проблема који се тичу функционисања саме породице, дакле имамо и микро и макро план. Шах је заправо само једна занимљива алегорија која потврђује да заправо живот на шах не може да се своди, а више је разлога зашто је то тако“, истакао је књижевни критичар Урош Ђурковић.

Жеља Стефана Тићмија је нека врста перформанса у галеријском простору у којем ће учествовати породице тако што ће играти шах померајући делове намештаја. После тога би његова дирљива, духовита прича могла оживети у позоришту.