Унициклом по Норвешкој - "Преговори са стварношћу: Годину дана на једном точку" Ерленда Луа

Није то обична вожња. И не очекујемо од Луа тако нешто. Није ни он веровао да ће се упустити у њу када му је пријатељ, певач Бјерн после наступа у Трондхејму 2017. године дао "суманути предлог" да пређу Норвешку уздуж. Знате ли чиме? Унициклом.

Тада се насмејао, а већ сутрадан на Јутјубу прегледао снимке светских унициклиста. Месец дана пре педесетог рођендана купио је уницикл Крис Холм. Почиње нови живот власника и читаоца.

"Испоставило се да су преговори са стварношћу које сам раније поистовећивао са животом били само прелиминарни разговори.Тек сада је стварност постала истински саговорник."

Невероватно је како писац од једноставне направе с једним точком, седиштем, виљушком, осовином и педалама, с почетним несигурним вожњама, падовима, зачуђеним погледима пешака и презривим возача, лежећим полицајцима, неравном земљом, може да направи есеј о самој суштини живота.

Када самоуверено установи да повећава домет, да адреналин кола завојитим ходницима мозга и надасве када спозна да је могао да падне, али не пада, и пре него што падне често је "далеко више жив него обично", схватамо да је то живот. Уочавање потребе да се одржава равнотежа, не само физичка, и перципира свет око себе. То су мали преговори са стварношћу. Уговор са сваким даном живота на којем стоји невидљиви потпис и нада.

Лу је увек возио бицикл: „Прво сам се котрљао на четири точка. Па на три. Онда дуго на два. Сада се возим на једном.У току је процес редукције. На крају за неколико година нећу имати ниједан точак и постаћу земља по којој сам читавог живота толико волео да окрећем педале".

У основи есеја је филозофија живота, али једнако су заводљиви описи предела које пролази, однос људи према бициклистима у разним крајевима света. Лу увек мора да вас насмеје. Признаје да ово пише у великом заносу. Видимо.

"Хоћу да раширим унициклистичко јеванђеље. Хоћу да викнем да је та активност доступна скоро свима".

Запита се на тренутак да ли је то што прелази четрдесет миља месечно врста бега од света, али и бега ка дози адреналина и свега доброг што уз то иде, због чега свет можда не постаје бољи, али он сам постаје бољи део тог света. "А ако ја постанем бољи део света, и свет ће постати бољи". Добро је да тако размишљамо.

Пита се, да би нам боље објаснио, са чиме би могао да упореди вожњу уницикла. И мисли ни са чим. Коначно, после више месеци размишљања сетио се да је то као да човек помало живи у песмама "Евенлy Тхеy Данцед" или "Спаце сонг".

"Никада нисам мислио да ћу то моћи, али сада летим ниско изнад пејзажа. Моје очи су 220 цм изнад земље... Стаза испод мене је мека, мада повремено и каменита и квргава. Понекад је мокро и клизаво.У сваком случају морам да контролишем, из секунде у секунду. Али ја не падам. зато што могу да летим2

А порука?

Живот је прекратак да бисмо се управљали према туђем мишљењу или према нашој представи о туђем мишљењу. Насмешите се и махните, како кажу пингвини у филму "Мадагаскар". Насмешите се и махните, читаоци.