„Епитаф за глумца" – нова књига Љубице Кубуре

Прва књига Љубице Кубуре „Београдски акварел" доживела је три издања. Пише приче, есеје и публицистичке текстове. Однедавно је пред читалачком публиком и њен роман под називом „Епитаф за глумца".

„Драги читаоче, не буди наиван, не тражи међу овим редовима истиниту причу, као ни људе за које си некада чуо". Тако се читаоцу на почетку романа обраћа његов творац Љубица Кубура. Ипак, не можете се отети утиску да су вам у „Епитафу за глумца" неке сцене или ликови познати, да сте се сретали са њима током живота.

„Слажем се са тим, али ја сам то упозорење написала у највећој мери да се људи не би поводили за неким патетичним ситуацијама које носи свакодневни живот, већ за књижевном истином која жели да се издигне изнад свакодневног живота, у некој врсти универзалне законитости. Као што човеку користи у свакодневном животу као нека врста поуке и вредности којој ће тежити. Зато сам ја желела да нагласим да човек не сеже за неком сензацијом, трачем, интригом, већ управо за том књижевном истином и оплемењивањем које она донос", поручује Љубица Кубура.

Сам наслов „Епитаф за глумца" можемо да схватимо као једну велику метафору.

„Шекспир је свој епитаф написао пре смрти. Овај глумац је вероватно исто то учинио. Он је инспирисао аутора, тј. мене, да напишем једну врсту оде човеку који је био можда неталентован за живот, али такви људи ја мислим и у највећој мери завређују пажњу књижевности и књижевне истине", додаје Љубица Кубура.

Тако је Љубица исплела две приче које паралелно теку. Једна је прича о оцу, а друга о ћерки. И језички се разликују. Отац говори дијалектом краја из којег је потекао, а ћерка правилним књижевним језиком. Отуда и питање колико је било тешко помирити два различита стила.

„Свакако јесте био један мукотрпан рад, зато што су речи и уопште брушење речи посебан задатак који се писцу намеће као важан. Али свакако овде је више суштина била да се покаже да су та два времена испреплетана, али да они имају исте изазове. Ја сам желела, иако је мало незахвално причати шта сам ја желела да постигнем, читалац ће да пресуди, али да је можда некада давно време, са свим својим изазовима, много лакше било поднети него ово данас", наглашава Љубица Кубура.

Љубица читаоцу препушта да сам изведе закључке. И наставља да пише. Ради на једној врсти породичне саге.