„Случај Џем султана“ – ново ткање у легенди о султану који то никада није био

Од трубадура његовог времена који су га опевали, преко XVIII века када постаје романтичарски јунак, до XX века где га срећемо између осталог у делу Иве Андрића, Џем султан петсто година живи у књижевности.

Ко је заправо он? Султан без султана, први политички затвореник, први дисидент. Био је други син Мехмеда II Освајача, и није имао наследно право. Међутим свом брату султану Бајазиту, после очеве смрти, предложио је да поделе царство, што је Бајазит одбио. А Џем султан ће свој живот провести у прогонству и постати оружје у рукама западних моћника и Ватикана.

„У том тренутку када је он ступио на тло Запада, пошто је изгубио од Бајазита, он упада у клопку и до краја живота остаје у заробљеништву. Та пат позиција у којој се нашао, где је с једне стране Запад желео да га искористи као свог вођу, чак се у једном тренутку говорило и о новом крсташком походу на Константинопољ, он истовремено заправо само жели да буде султан и он се залаже за оно османско у себи“, објашњава Невена Милојевић, уредница књиге.

Прогнан првобитно на Родос, потом у Француску, да би завршио код папе у Риму, Џем султан је постао најјаче оружје које су разне власти и религије имале у рукама да уцењују султана Бајазита, који је толико плаћао заробљеништво свог брата, да је у Ватикану од тог новца осликана Сикстинска капела.

„Џем султан је заправо трагични јунак управо зато што се нашао између та два света, јер је свима одговарало, и Бајазиту, али и свим моћницима у чијим је рукама био, да он остане између два света“, додаје Милојевићева.

Вера Мутафчијева роман је замислила као суђење Џем султану, а и Иво Андрић је желео да о Џем султану напише роман.

„Проклета авлија, какву ми данас знамо, није била у плану. Међутим, када је почео да пише, Џем султан је завршио само као једна наративна функција. Он на крају постаје само одраз Ћамила, о коме приповеда фра Петар“, наглашава Невена Милојевић.

Џем султан је легенда о којој се још ствара легенда.