Ршумови „Невезани разговори“, сведочанство једног времена

Писац Љубивоје Ршумовић је професионалну новинарску легитимацију добио пре више од пола века. Интервјуе са јавним личностима за часопис „Дуга“ и Телевизију Београд, седамдесетих и осамдесетих година читамо у књизи „Презиме живота. Невезани разговори“.

„Поезија је, на неки начин, презиме мог живота... За личну карту“, рекла је Десанка Максимовић Ршумовићу, у марту 1976. године.

Њену метафору преузео је за наслов књиге и захвалио јој за њу у „укључку“, што је Ршумова кованица за увод. Укључак јер људе са којима разговара укључује у неко своје интересовање, у неку своју приватност.

„Рекао сам да су то невезани разговори зато што нису везани за тему у ствари ја сам желео да то све личи као рогови у врећи што би наш народ рекао, да има и овога и онога. Има један фини мото моје нове књиге Три јаја на око који гласи: 'Човек може и ово и оно али ако је мудар треба да иде кући'“, каже Љубивоје Ршумовић.

Саговорници су књижевници: Селимовић, Давичо, Радовић, совјетски песник Јевгениј Јевтушенко, италијански нобеловац Еуђенио Монтале, али и комунистички функционери Франц Шетинц и Ђанкарло Пајета, градоначелник Београда Бранко Пешић, директор Телевизије Београд Милан Вукос... Са некима је био на Ви, са другима на Ти. Водила га је пука радозналост.

„Потрудио сам се да не покажем да ја знам нешто о њима. Е сад да ли сам то успевао увек нисам сигуран, Али то је иначе једна вештина коју сам ја себи наметнуо. Кад разговарам са децом, да бих добио добар, леп разговор од младих људи, ја пред њима се правим да појма немам“, истиче Ршумовић.

Из књиге Запиши то, Киш! упамтио је да човек било чиме да се бави може да сведочи о времену у којем живи. У прилог томе и књижевно-историјски документ – Презиме живота. Невезани разговори.