Објављена збирка прича и досад невиђених фотографија предратног Београда

"...Завиривали смо у дворишта и куће некадашњег Београда, у дворске одаје, турске казамате, под балске хаљине. Веселили смо се по кафанама којих више нема, газили по дорћолској калдрми и јатаганмалској каљуги."

У михољско септембарско вече у дворишту Музеја Вука и Доситеја представљена је књига "Био једном један Београд – Испред и иза кулиса". Дело је ентузијаста и истраживача истоимене Фејсбук групе којој је за десет година колико постоји приступило више од 30.000 корисника ове друштвене мреже.

Али то није обична Фејсбук група, није место непроверених објава и острашћених ставова, већ место на којем се разоткрива историја старог Београда.

Један од уредника књиге и администраторка групе Бранка Ђорђевић Наканиши је историчарка уметности и колекционар фотографија старог Београда.

"Знам колико је тешко долазити до нових података, трудимо се да не преписујемо приче са других сајтова и из књига, штавише, наилазимо у књигама на погрешне информације, а да и не говорим о интернету и друштвеним мрежама", наводи Бранка Ђорђевић Наканиши додајући да је циљ не само објављивање нових, неиспричаних прича, већ и исправљање неистинитих података.

Како се долази до прича иза фотографија 

Када у групи "Био једном један Београд" неко од чланова који нису у уредништву објави фотографију из породичног фото-албума уз неке основне информације, остали чланови постављају питања: Ко је то, чиме се бавио, где је живео.

"Онда кренемо са истраживањем, отварају се пријаве боравка, стари предратни адресари и телефонари. Потомци често не знају где су они живели, где им је на пример била радња, само чиме су се бавили. Ми сазнамо где је то било, нађемо фотографију из те улице", наводи Бранка Ђорђевић Наканиши.

Једној чланици групе су тако, трагајући по приватним архивима успели да пронађу фотографију кафане "Код стрица" из Чика Љубине улице, коју је држао њен предак.

С друге стране, када администратори креирају објаву, не ставе само фотографију, већ направе читаву причу, ваде се на десетине књига попут Архитектонске енциклопедије Београда, Градитеља Београда 1815-1914.... 

"Моја и библиотека Драгољуба Гајића (такође један од уредника и аутора књиге) броји 2.000 књига, од којих се 300 или 400 фокусира само на Београд. Тачно знамо где да тражимо", наводи ауторка књиге.

Временска машина шкрипи, али они не стају

С друге стране, Јелена Јанић Љубисављевић је економиста, али такође и посвећени истраживач.

"Покреће нас љубав према Београду, знатижеља, жеља и да неке приче које сазнамо оставимо и написмено за будуће генерације и оне које то занима, а има све више људи које то занима и који радо отпутују у тај неки предратни период", наводи Јелена Јанић Љубисављевић.

Поред књига, у истраживању им помажу и музеји, па тако имају сарадњу с Музејом фармације, Музејом Српског лекарског друштва и другима.

Наводи и скорашњи пример истраживања, када се упустила у потрагу за најстаријим лифтом у Београду. Најпре је тражила реч лифт у новинама све до 1925. године, па је тражила зграде које још постоје из тог периода, и на терену трагала за тим лифтом. Обишла их је, каже, двадесетак.

"Та истраживања су много симпатична. Неки кажу да смо ограничени тиме што се бавимо само Београдом до Другог светског рата, али стално испливавају нове приче, теме, имамо материјала за још књига", рекла је Јелена Јанић Љубисављевић.

Неке од прича које су већ објављене на Фејсбуку нашле су место и у овој књизи, а неке су први пут испричане.  

Поред администратора групе који су написали по десетак текстова, свој допринос са по једном причом из историје породице дали су и други чланови групе.

"... Шкрипи и брекће та наша временска машина, али ми не стајемо. Подмазујемо и дотежемо шрафове у покрету. У том кретању састависмо и ову збирку прича коју, уз прегршт нових, виђених и до сада невиђених фотографија, поклањамо вама, себи и вољеном граду", наводе аутори на корицама књиге "Био једном један Београд – Испред и иза кулиса".