"Осам соба наше слободе", прича о дечјој самосталности, страху, бесу и другим изазовима живота

За децу се лакше, отвореније и слободније пише него за одрасле, јер одрасли имају нека своја тумачења онога што сте написали, а деца разумеју то што им кажете и верују вам, каже Соња Ћирић. О томе како се сналазе у ограниченим животним условима говори њен нови роман "Осам соба наше слободе".

Због вируса прозваног "дечји" јер напада више децу него одрасле, осморо девојчица и дечака који живе у истој згради, морају заједно да проведу осам дана у изолацији.

Први пут су без родитеља и наставника и то је прилика да открију много тога и о себи, и о одраслима.

То је сиже романа о савладавању опасности, али и о вирусу као метафори и за све друге опасности које родитељи преносе деци, каже Соња Ћирић. Несамосталност је једна од њих.

"Не дајемо им прилику практично да сами уђу у неки проблем, да га сами реше, ми то радимо уместо њих мислећи како је ето, то родитељство. Мислим да је неопходно научити их, како да после буду сами. И треба им веровати да они то могу", истиче ауторка књиге Соња Ћирић.

У Вешерници зграде, у осам соба без зидова деца ће превазићи страх, бес, немоћ, и схватити шта значи самосталност и одговорност за сопствене одлуке. У неповољним и наметнутим условима откриће своје таленте.

"О томе сам хтела да пишем, да покушам да објасним да у свакој опасности, у ружној ситуацији, да не кажем, трагичној ситуацији постоји начин како да се нађе нека трун доброг којом човек може да је победи", истиче Ћирићева.

На крају романа је и Речник Вешернице, скроман по броју речи али богат емоцијама, каже ауторка. Њихово значење познато је само јунацима приче. За сваког од њих највеће откриће је слобода.

"Осам соба наше слободе", прича о дечјој самосталности, страху, бесу и другим изазовима живота

Коментари