Шест деценија Андрићеве Нобелове награде

Иако се његово име у Нобеловом комитету помиње већ 1958. иако је 1960. био у најужем избору, 26. октобра 1961. године, Иво Андрић ипак је био изненађен када су му вест из Стокхолма саопштили новинари који су га сачекали испред стана, да се врати из уобичајене шетње.

"Двојица мадих новинара су ми саопштила ту вест па сам ја примио са сумњом. Они су ми рекли - попните се горе, видећете да Вам је стан пун новинара. Потом сам видео да је тачно. Сад морам и ја мало да се средим, да видим каква осећања имам. У сваком случају, ја сам задовољан", рекао је Андрић тада.

Шест деценија пошто је додељена прва Нобелова награда, Андрић се уписао међу добитнике. И шест деценија касније, остао је јендини наш писац на тој листи.

"До тада постоји један статус наше књижевности, у овом случају српске, као једне егзотичне књижевности балкансних народа и чини се да она излази из гета, али првенствено је то урадило Андрићево дело које је тај пробој направило пре добијања Нобелове награде. Чини се да је Нобелова награда била верификација", каже Маја Радонић, управница Задужбине Иве Андрића.

"Они су му дали награду само за епски замах, а у ствари за лирски интроспективни, персонални нису дитректно, али јесу индиректно за све то друго и за тог лирског и психолошког Андрића који је мени најважнији. Некима је та нагарада кост у грлу јер никако не могу да је прогутају, а за друге је важност речи и приповедања и ја мислим да је однос према Андрићу однос према самопоштовању", сматра Владимир Пиштало, упрвник Народне библиотеке Србије.

"Мислим да је то највећа благодет коју ми имамо од тог великог писца то што је остало дело које нам је доступно и из којег можемо разумети не само свет у коме живимо него провести и неке лепе тренутке уживајући у том језику и стилу", наводи глумац и продуцент Тихомир Станић.

О Иви Андрићу и шест деценија Нобелове награде, више у емисији Око магазин од 18.20.