Радован Бели Марковић: 50 година стваралаштва

У српској књижевности не постоји писац који је систематичније испевао дугу и сложену поему, специфични хвалоспев простору, који се може означити као његов завичај, то је читаво колубарско подручје коме је у својим делима подигао високи књижевни споменик, оценили су критичари, после пола века, књижевну грађевину Радована Белог Марковића.

Да обележи тај јубилеј и представи свој нови роман "Стојна ветрењача" Марковић је за место изабрао стари гвоздени мост на Колубари у родним Ћелијама.

"Ово је један симболичан догађај. Симболичан за мене зато што сам се пре више од 50 година нашао на сред моста у намери да кренем на другу обалу. И нисам баш стигао на ту другу обалу, па ни сада, када сам после 50 и више година покушао да обновим тај круг. Тако да, од свега, један круг се ипак затворио", каже Радован Бели Марковић, књижевник.

Марковић, најособенији прозаист наших дана, писац је који враћа раскош књижевности. Он јој диже достојанство и хоће да покаже да је њена улога у животу веома важна без обзира на то што живимо у добу које нам намеће сиромашни духовни пејзаж у коме треба да се осећамо као сиротиња.

"Радован Бели Марковић своју књижевност и нас хоће да врати некој раскоши, богатству, обиљу и једној врсти духовног племства. На томе српска култура треба да му буде захвална и у овом тренутку и у годинама које долазе", истиче проф. др Радивоје Микић, књижевни критичар.

Захвални треба да му буди и његови поштоваоци што им је писац на тропском дану омогућио необично књижевно вече на старом мосту на којем се поред топле речи осетила и свежина са Колубаре.