Уметнички иновативно – савремена опера „Октавија. Трепанација“

Оперске куће и театри широм света своје репертоаре заснивају на провереним, добро познатим операма славних композитора, док се опере савремених композитора постављају спорадично и често остају у сенци традиционалног репертоара.

Међутим, то није случај са московским Електротеатром Станиславски (Электротеатр Станиславский) чија репертоарска политика укључује савремена академска и експериментална дела, подстичући уметничке иновације, захваљујући поседовању најновије технологије.

Једно од таквих остварења је и опера Octavia. Trepanation композитора Дмитрија Курљандског у режији Бориса Јукананова настала 2017. године поводом стогодишњице од Руске револуције.

Термин „трепанација" из наслова дела, хируршки израз за отварање лобање, прожима све сегменте опере. Отуда и потреба режисера и композитора да дело жанровски дефинишу као „опера-операција".

Либрето комбинује есеје Лава Троцког о Лењину, из 1924. године и фрагменте комада Октавија, о римском цару Нерону, који се приписује Сенеки. Радња опере говори о могућем и вероватном, о давном и не тако давном времену, о тиранији и о томе као се спроводи и шта значи моћ. Суштина радње лежи у „трепанацији" револуције одбацивањем извора крваве тираније и обеснаживања појма рата.

На музичком плану уочавамо четири музичка слоја.

Први обухвата групу од дванаест солиста који симболизују моћ и поредак. Други слој, базиран на Лењиновој омиљеној револуционарној песми „Варшављанка", представљен је путем електронике уз помоћ које је извршена „трепанација" звука кроз успоравање песме за 100 пута у односу на њено оригинално трајање. Трећи слој поверен је великом хору који симболише Теракота армију, док симфонијски оркестар као четврти слој доноси елемент чистог звука.

У складу са темом опере, смрт и разарање главна су тема сценографије. У централном делу стоји велика отворена лобања Лењина, која уједно отвара простор за још једну позорницу. На платформи испред лобање дешава се остатак радње која нам на сцену доноси костуре кентауре, обезглављене војнике и појединачне ликове. Сценографија обухвата и екран на којем су пројектовани грчки храмови, тамне фигуре, крв и пламен.

Опера је премијерно изведена 2017. године на Холандском фестивалу, након чега је холандска критика музику и сценографију оценила као најимпресивнији део овог остварења.

Руска премијера одржана је две године касније у Електротеатру Станиславски, на чијем ће сајту бити доступна за гледање 24 часа, почевши од вечерас (недеља, 3. мај) у 18.30 по нашем времену.

Приредила: Николина Срећковић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.