Теразије 34 – какве тајне крије Кућа Крсмановића, односно зграда Протокола

Оронула фасада, а из олука расте дрво. Кућа Крсмановића на Теразијама, културно добро од изузетног значаја, већ годинама пропада.

Из Завода за заштиту спомника културе стигао нам је одговор у којем наводе да су израдили идејни пројекат рестаурације уличне фасаде и дела крова Крсмановићеве куће на Теразијама, у складу са мерама техничке заштите Републичког завода за заштиту споменика.

За РТС су рекли, такође, да је и дворишна фасада у лошем стању, али да није обухваћена идејним пројектом. Из Републичке дирекције за имовину стигао нам је одговор:

„Дирекција је од Завода за заштиту споменика културе града Београда прибавила идејни пројекат рестаурације уличне фасаде и дела крова објекта Крсмановићеве куће на Теразијама, на адреси Теразије бр. 34 у Београду, на основу ког планирамо, имајући посебно у виду стање у којем се улични део фасаде овог објекта налази, да по хитној процедури и у што краћем року прибавимо сва потребна одобрења, закључимо уговоре и започнемо радове на уличној фасади и крову зграде“, каже историчар уметности, Марко Стојановић.

„У буџету РС обезбеђена су потребна средства за прву фазу санације предметног објекта, у вези са уличним делом зграде и крова, а са радовима ће се кренути након спровођења поступка избора извођача и стручног надзора.Што се тиче дворишног дела зграде, планирано је да се у наредном периоду спроведу све потребне радње како би и овај део објекта био саниран и реконструисан“, наводи Стојановић.

Тако би, према плану, санација требало да буде завршена у две фазе. Кућа је изграђена 1885. године за београдског трговца Марка Марковића, а на јавној лицитацији 1898. године купила су је браћа Крсмановић. Зграда је подигнута по пројекту архитекте Јована Илкића.

„Јако је занимљиво зашто је Крсмановић откупио ту кућу од свог колеге, конкурента, трговца Марковића. Зато што се он упознао са Илкићем на једном претходном пројекту. Илкић 1891. на 1892. пројектује његову кућу, односно кућу која је дошла у његов посед, али у Шапцу. Која је као мираз дошла од стране његове жене и у поседу Алексе Крсмановића и та кућа је далеко већа и велелепнија и налази се у самом центру Шапца. Тако да је том сарадњом Алекса Крсмановић желео да настави на неки начин, да поштује на неки начин лик и дело самог Илкића“, истиче Стојановић.

Подигнута је на нагнутом терену, на падини од Теразија ка Балканској улици, па с уличне стране изгледа као приземна кућа са сутереном, а с дворишне као спратна. Фасада куће обликована је у духу класицизма.

„Подељена је на неких шест поља у којима су смештени залучени прозори одвојени ризалитима са јонским капителима. Оно по чему је значајна нису само архитектонске, урбанистичке и уметничке вредности, него и историјски важни догађаји који су се одиграли у овој кући и личности које су ту боравиле. У кући Крисмановића је регент Александар Карођорђевић 1. децембра 1918. прогласио оснивање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. “, објашњава историчар уметности.

Након исељења краљевске породице, кућа се издавала. Овде су се одржавале игранке и други градски догађаји. Кућа Крсмановића је претворена у пословни простор и тренутно у њој има више закупаца.