Теразије 34 – какве тајне крије Кућа Крсмановића, односно зграда Протокола

Прелепо здање са звучном адресом: Теразије 34, Београђани знају под бројним именима – Крсмановићева кућа, зграда Протокола, али то је и место где је 1. децембра 1918. године створена Југославија, а њен најпознатији станар био је Александар Први Карађорђевић. Историјат вредан дивљења и чувања сећања.

Оронула фасада, а из олука расте дрво. Кућа Крсмановића на Теразијама, културно добро од изузетног значаја, већ годинама пропада.

Из Завода за заштиту спомника културе екипи Београдске хронике РТС-а стигао је одговор, у којем наводе да су израдили Идејни пројекат рестаурације уличне фасаде и дела крова Крсмановићеве куће на Теразијама, у складу са мерама техничке заштите Републичког завода за заштиту споменика.

Навели су такође, да је и дворишна фасада у лошем стању, али да није обухваћена идејним пројектом. У Републичкој дирекцији за имовину свесни су да постоји потреба да кућа буде саниране и заштићена, за шта је потребно планирати и обезебедити одговрајућа средства у буджету Републике Србије.

Кућа је изграђена 1885. године за београдског трговца Марка Марковића, а на јавној лицитацији 1898. године купила су је браћа Крсмановић. Зграда је подигнута по пројекту архитекте Јована Илкића.

„Јако је занимљиво зашто је Крсмановић откупио ту кућу од свог колеге, конкурента, трговца Марковића. Зато што се он упознао са Илкићем на једном претходном пројекту, а 1891. на 1892. годину Илкић пројектује његову кућу, односно кућу која је дошла у његов посед, али у Шапцу, која је као мираз дошла од стране његове жене и у поседу Алексе Крсмановића. И та кућа је далеко већа и велелепнија и налази се у самом центру Шапца. Тако да је том сарадњом Алекса Крсмановић желео да настави на неки начин, да поштује на неки начин лик и дело самог Илкића”, каже Марко Стојановић, историчар уметности.

Подигнута је на нагнутом терену, на падини од Теразија ка Балканској улици, па с уличне стране изгледа као приземна кућа са сутереном, а с дворишне као спратна.

„Кућа у архитектонском смислу у њеној спољашњој фасади одликује се једним веома софистицираним, класичним духом. Подељена је на неких шест поља у којима су смештени залучени прозори одвојени ризалитима са јонским капителима, да би један улаз који би требало да буде смештен централно, смештен бочно са стране, који је такође декорисан у једном неокласичном барокном маниру. Оно по чему је значајна нису само архитектонске, урбанистичке и уметничке вредности, него и историјски важни догађаји који су се одиграли у овој кући и личности које су ту боравиле”, објаснила је Ирена Кулетин Ћулафић, доцент на Архитектонском факултету.

У кући Крсмановића је регент Александар Карођорђевић 1. децембра 1918. прогласио је оснивање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Након исељења краљевске породице, кућа се издавала. У кући су се одржавале игранке и други градски догађаји. И данас кућа Крсмановића има више закупаца.