Физика у служби уметности – провера аутентичности уметничких дела у Институту Винча

Након што је откривена, до сада непозната слика Надежде Петровић „Пејзаж“, стигла је вест да стручњаци Народног музеја, заједно са стручњацима из Института Винча проверавају да ли је реч о оригналном делу. Како физика доприноси очувању културног наслеђа објаснила је гошћа Београдске хронике, физичарка Маја Гајић Квашчев, виша научна сарадница Института Винча.

Научници у Институту Винча имају привилегију да своје знање користе у финкицији културног наслеђа и да на тај јединствен и специфичан начин доприносе очувању културног наслеђа, наглашава гошћа Београдске хронике.

„Ми већ безмало више од 20 година година радимо у Институту Винча и надам се да ћемо ускоро бити и регионални центар за испитивање предмета културног наслеђа научним техникама“, истиче Маја Гајић Квашчев.

Специфичност анализа које се обављају у Винчи је у томе што ни на који начин не оштећују уметничко дело, нити утичу на укупан интегритет објекта који испитују, нити на његове делове, попут структуре материјала или пигмента.

„У случају ове слике неће се пребојити пигмент нашим методама и по томе смо специфични. Значи да смо недеструктивни, неинвазивни и да све анализе можемо да радимо на терену. У овом случају слика је донета у Институт Винча, али ми смо могли то да одрадимо било где, као што смо све и радили у еминентним институцијама, Народном музеју, Галерији Матице српске, Легату Петра Лубарде и тако даље“, додаје гошћа Београдске хронике.

Кустоси и историчари уметности увек дају завршну реч у тумачењу резултата анализа, али било је случајева да су стручњаци Института за поједине предмете у року од десет секунди успели да оцене да је дело фалсификат на основу материјала који је коришћен а који је неадекватан за период настанка дела и аутора, додаје Квашчева.

„Све информације које генеришемо су везане и за Институт и за нашу науку. Пејзаж је био у власништву приватног колекционара, и они могу да се обрате за помоћ, али то је само једна од карика у низу анализа, а завршну реч, ипак дају историчари уметности и кустоси збирке на основу тих резултата које поседују“, објашњава гошћа Београдске хронике.

Захваљујући научницима Институа Винча реконструисана је слика на основу њихових резултата. Такође, реконструисан је иконостас Николајске цркве у Земуну, најстарије цркве у Београду.

„Мене као физичара највише интересује да направимо те мале уређаје које ћемо понети на терен и омогућити нам да радимо. И заиста имамо институционалну подршку, Института Винча кроз пројекте које радимо, Фонда за науку такође. Овај центар смо направили заједно са Археолошким институтом и ово је једна област која се пуно развија и заиста смо задовољни тиме што радимо“, истиче Маја Гајић Квашчев на крају гостовања у Београдској хроници.