Чекајући избор за реч године у Србији – где је граница између истините и лажне речи

Избор за реч године не говори само о језичким променама и дешавањима у лексичком систему, већ и о друштву, културним, политичким, економским и другим тековинама на које појачано обраћамо пажњу, које именујемо новим именима или о којима у одређеном периоду године говоримо, казали су лингвисти који су покренули конкурс „Реч 2023. године“.

Конкурс је отворен још неколико дана за све који желе да предложе реч у три категорије: Реч године – постојећа реч (или израз) која одражава значајне догађаје, трендове или промене у друштву током године; Нова реч – новостворена реч (или израз) која је недавно ушла у српски језик и постала популарна или релевантна за ширу јавност; Лажиреч 2023. – реч (или израз) која искривљује, ублажује или прикрива смисао онога што именује. 

Како било, предлози за реч године одсликавају друштво у коме живимо, казују који су нас то догађаји и феномени посебно дотакли, привукли нашу пажњу или утицали на нас. Међу предлозима нашао се и гаслајтинг (gaslighting) који је 2022. издавач речника Меријам-Вебстер прогласио за реч године, уз објашњење да она одражава актуелно доба дезинформација.

Гаслајтинг – емоционално злостављање свуда око нас

Тај речник дефинише гаслајтинг као чин или праксу грубог довођења некога у заблуду, посебно због личне користи.

Гаслајтинг је облик емоционалног злостављања, манипулативна тактика којом злостављач убеђује жртву да се не понаша, не мисли и не осећа адекватно и да је проблем искључиво у њој, тако да та особа посумња у властиту перцепцију или здрав разум. 

Да ту врсту манипулација осећамо и сами, потврђује и то што се гаслајтинг нашао на списку предлога за Реч године у Србији, али и у категорији Нова реч.

Реч која је 2023. најчешће тражена на сајту поменутог речника у САД била је аутентичан, што одражава забринутост људи поводом расправа о вештачкој интелигенцији, идентитету и друштвеним мрежама. Ове године се инсистира на важности аутентичности, а да ли ће реч којом се повлачи граница између „правог” и „лажног” бити и наша „омиљена“ ове године знаће се 20. децембра.

Да речи које се издвајају као најупечатљивије у неком периоду не говоре само о језичким променама и дешавањима у лексичком систему, него и о друштву у коме живимо, о ономе што је утицало нас или нас је посебно дотакло емотивно и духовно, потврђује и сам поглед на предлоге: Рибникар, насиље, непребол, дечак убица, трагедија…

Међу лажним речима оправдано су се нашле и оне које еуфемистички говоре о ратовима и хиљадама жртава: денацификација, специјална операција, деескалација и још неки еуфемизми и синтагме којима желимо нешто да прикријемо, а не да именујемо ствари какве јесу.

Финални избор 20. децембра

Има речи које су кандидоване у две категорије: за реч године и лажну реч. Међу њима је синтагма економски тигар. Како је ко разуме зависи од личног става, способности промишљања и вере у властити суд. Слично је и са речима толеранција, специјална операција, елита, лидери и гиганти... Став да ли су истините или лажне одражава и подељеност друштва и напорно трагање за границом између истинитог и лажног, где би нам добро дошла особина именована поменутом речју године у САД, а ако смо у дилеми, као објашњење би припомогла и она из 2022. – гаслајтинг.

Како на стварност гледамо и шта може да нам замути поглед толико да не разликујено лаж и истину, није само ствар памети, образовања и информисаности већ и елементарне етике, интегритета и – аутентичности.

Тренутно највише гласова за нашу реч године имају непребол, Рибникар, неизречје, трагедија, вештачка интелигенција, паризер, ћирилизација; за нову реч – четбот, гаслајтинг, кринџ, бинџовати, суперћелијска олуја, а за лажиреч –  родно осетљив језик, патриоте, економски тигар и толеранција.

Финални избор обавља Стручни жири, састављен од 12 угледних домаћих лингвиста и филолога из Србије и дијаспоре, који ће одлуку објавити 20. децембра.