Читај ми!

Са Јежурком Јежићем у измишљање бољег света за децу

У оквиру обележавања Дана Музеја Југославије приређена је изложба „Јежева кућица- измишљање бољег света“. У средишту је поема Бранка Ћопића, посебно место у сећању генерација рођених у Југославији, а циљ је да се разговара о заједничком нематеријалном културном наслеђу. У осмишљавање изложбе, у обновљеном здању Музеја 25. мај равноправно су укључени и деца и одрасли.

На улазу у музејску причу о храбром ловцу Јежурки Јежићу публика наилази на поштанске сандучиће. Отварајући их може да чује писмо у којем лија позива јежа на гозбу.

Оглашавају се вук, медвед, свиња. Камп кућица јежев је скромни дом. Раскошно посуђе сведочи о лијином богатству. Већину идеја дала су деца из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, а студенткиње сценографије израдиле решења да се оне остваре.

„Ми смо почели тако што смо радили радионице са децом, читали смо Јежеву кућицу са данашњом децом узраста од 5 до 10 година, покушавајући да видимо како они данас разумеју ту причу, шта је то њима важно, како би они ту причу претворили у изложбу, шта је то што је њима данас занимљиво“, каже кустоскиња Музеја Југославије и ауторка изложбе, Сара Сопић.

Осим као простор за игру и маштање изложба је замишљена и као тачка сусрета генерација које деле Јежеву кућицу као заједничку вредност, а подстиче на размишљање о дому, заједништву, слободи...

„Хтели смо да кренемо у ствари од једног можда места носталгије и да видимо зашто заправо чувамо ту причу, шта нам она све значи, шта говори о нама, шта говори о сећању како нас сећање заправо чини онаквим какви јесмо“, наводи кустоскиња Музеја Југославије и ауторка изложбе, Мирјана Славковић.

Уз изложбени простор за маштање, и део који враћа у реалност и посетиоце упознаје са околностима у којима је Ћопић стварао и живео.

„Оно што је мени посебно занимљиво у овој изложби јесте што је слојевита баш као што је Јежева кућица и сам живот Бранка Ћопића. Предлажем да се овде одржавају часови и књижевности и историје и етике и морала и лепог понашања“, истиче књижевница за децу, Јасминка Петровић.

Ћопић је сматрао да је дечја литература само један вид бежања од стварности и говорио да се од нељудскости човек спасава враћањем у детињство, измишљајући бољи свет од онога који га окружује. С поруком да се детињи свет сачува, и назив изложбе – измишљање бољег света.

четвртак, 22. фебруар 2024.
6° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво