Сотби или Садеби, купили смо Пајиног башибозука

Sotheby’s је основан давне 1744. године у Лондону. Првобитно специјализована за продају књига, данас је највећа аукцијска кућа на свету за продају уметничких дела, антиквитета и других драгоцености. Мењала је име са променама власника, док на крају није постала Садебијева. И ту почиње наш проблем.

Енглеско име Sotheby изговара се Садеби (неки би рекли Садби), али шта је са именом аукцијске куће?

Прихватили смо правилан изговор Шекспировог имена, дат у Транскрипционом речнику Твртка Прћића Вилијам, без обзира на то што многи од нас и даље у кућној библиотеци имају издања са именом Виљем. Тако је било и са Краљем рока – навикли смо се да је Елвисово презиме Пресли а не Присли, да је Барбра Страјсенд а не Барбара Стрејсанд, да је сос вустер а не ворчестер… Шта нас, међутим, спречава да изговоримо и напишемо Садеби / Садебиз?

Уобичајеност? Не баш, Шекспир је старији од те куће, на пример, а и познатији много ширем кругу говорника српског језика. Али, можда су медији били приљежнији у правилном писању његовог имена, па су се људи лакше навикли… Дакле, медији.

Кратким претраживањем на интернету видимо да се облик Sotbi појављује 38.200 пута, Сотби 106.000, Содеби 370, Sodebi 1.500, Садеби 5.700, Садебиз 105 пута. Последња два наведена су једино исправна.

Ко не жели да купује у Садебију, може да пазари у Кристију или Кристизу (Christie's), конкурентској кући са чијим именом нема дилеме.

Како је погрешно Сотби ушло у употребу нико се више не сећа. И то није једини, а ни последњи случај. Један од њих је и презиме шефа Делегације и амбасадора ЕУ у Србији Емануела Жофреа.