Зашто ствар и створ у српском нису синоними

ТАКО ЈЕ КОД ЕНГЛЕЗА И АМЕРИКАНАЦА. У оригиналу филм је The Thing, именица која у енглеском значи ствар, посао, нешто презриво, околност, пртљаг, књижевно или музичко дело, али и нешто непознато. Отуда превод створ.

Може ли и наша ствар бити створ?

ОВО ЈЕ НАША СТВАР. Лексеме се често адаптирају, пошто је важна улога контекста у проширењу значења употребљених речи.

Што се тиче српске именице ствар, у лингвистици јој није посвећивана нарочита пажња, мада је запажено њено коришћење у различитим контекстима.

Одраније се истицало да ствар означава пре свега сваки предмет, производ било чега, било шта неживо што материјално или физички постоји.

Али данас сви, све што је око нас, називају ствар.

Говорник српског поменуће израз ствар ипак само за сместа померљиве употребне предмете (како каже Милка Ивић), па ће рећи, на пример: „Уништили су им све ствари: и јастуке, и торбе, и кревете.”

Али неће рећи: „Уништили су им све ствари: и кућу, и окућницу, и паркинг.”

Егон Фекете је истакао да ствар подразумева много тога а често ништа конкретно, означава не само оно што је материјално, већ и оно што се тиче мисли, осећања, емоција, вести, прилика и сл.

Кад неко, рецимо, изјави: „Донела ми је разне ствари”, под стварима треба разумети предметне појаве.

Ако, међутим, дата изјава гласи: „Испричала ми је разне ствари”, онда је свима сасвим јасно да ту нису у питању предметне појаве, већ информације.

ДА СЕ ВРАТИМО НА СТВОРА. Ствар је као врста речи именица, али може имати и значење заменице нешто. Неодређена је, али не као у енглеском пошто обавезно мимоилази сва жива бића.

Другим речима, говорник српског језика може рећи, на пример: „То што се помера у трави је пас”, али неће рећи „Та ствар што се помера у трави је пас”.

A створ је – иако ванземаљски ентитет – живо биће, па не може бити ствар.