„Кад мртви уче живе“ – изложбом у Музеју науке и технике обележaва се век наставе судске медицине

Изложба је названа по латинској изреци исписаној на зиду обдукционе сале Завода за судску медицину, која је студентима требало да укаже на чињеницу да се структура тела и органа не може научити помоћу слика и схема, већ да треба учити на људском телу, дисекцијом. Аутори изложбе су др Јелена Јовановић Симић, виши кустос Музеја науке и технике, и др Слободан Николић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Већину експоната на изложби чине предмети из Форензичке збирке Института за судску медицину, основане 1898. године, који су до сада врло ретко излагани, понешто је додато из збирки Музеја науке и технике, а историјске фотографије и разгледнице уступили су музеји из Смедерева, Неготина, Зајечара и Музеј града Београда.

Изложба је посвећена Миловану Миловановићу, оснивачу Катедре за судску медицину и Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, професору импресивне, а истовремено трагичне биографије.

„Интересантно је да је он, као и већина његових вршњака лекара рођених у 19. веку, студирао у иностранству, конкретно у Бечу, где се и усавршавао, а 1923. године је постављен за професора на факултету. Професор Миловановић посебно се бавио суицидологијом. Свој живот је посветио утврђивању смрти као форензичар, судски патолог, притом је и сам извршио самоубиство, а узрок његове смрти никад није тачно утврђен“, наводи др Јелена Јовановић Симић.

Доба професора Милована Миловановића није се завршило његовом смрћу 1948. године. Проф. Јулијана Богићевић, његова најближа сарадница, која је уз проф. Миловановића учила судску медицину, прва жена професор Медицинског факултета, прва жена редовни професор и декан Универзитета у Београду, наставила је традицију свега онога што је он успоставио све до пензионисања 1972. године. Дело професора Миловановића наставило је да живи кроз први уџбеник из судске медицине чији је аутор, објављеног први пут 1935. године, а који је имао више издања и из кога се учило све до 2017. године.

„Професор Миловановић је успоставио читав начин рада. Још 1922. године објавио је књигу ‘Обдукциона техника’. Не можемо рећи да је наша судска медицина другачија у односу на европску и светску, наравно да је то све једна дисциплина, али он је утемељивач одређених правила понашања, правила рада, судске терминологије, која се у неким облицима задржала и до данас“, додаје кустоскиња.

Судскомедицинска делатност има вазда и само један циљ, а то је: истраживање и утврђивање Истине и Правде, говорио је проф. Миловановић студентима медицине на приступном предавању, 10. новембра 1924. године, у амфитеатру Судскомедицинског завода.

„Милован Миловановић остао је на свом месту током Другог светског рата, чак је био и декан, што је после рата ипак било и замерано. У тим тренуцима професор је изјављивао да није хтео да изађе из свог Завода током целог рата јер је могло да се деси да га бомба уништи, а да њему живот није потребан ако му Завод пропадне. И тако су ишли заједно и обојица остали живи“, истиче др Јелена Јовановић Симић, ауторка изложбе.

С обзиром на то да поједини експонати могу бити узнемирујући, препорука организатора је да посетиоци изложбе буду старији од 15 година.