Старе рукописне књиге из библиотека Фрушкогорских манастира

Рад на пројекту „Каталог библиотека Фрушкогорских манастира“ траје пуних тринаест година. Посебан значај овог пројекта представља откриће и попис старих рукописних књига, које имају изузетну културно-историјску вредност, сведоче о времену настанка, писарским средиштима, ктиторима, кретању и судбини књиге.

„Каталог библиотека Фрушкогорских манастира је пројекат који се одвија у Српској читаоници у Иригу од 2009. године, када смо први пут ушли у Фрушкорске манастире, сагледали стање у њима и почели систематски рад на сређивању ових библиотека. Циљ овог пројекта је оснивање библиотека у Фрушкогорским манастирима, потом, каталошка и електронска обрада у БИСИС програму, те њихова заштита и објављивање каталога о раду ових библиотека“, објашњава Весна Петровић, аутор пројекта „Каталог библиотека Фрушкогорских манастира“.

Све време рад на обради ретког библиотечког материјала пратио је научни скуп на коме су учествовали стручњаци из Србије, Републике Српске, Хрватске и Румуније. Као резултат пројекта проистекла је објава три каталога, од којих су најзначајнији Каталог старе књиге штампане до 1867. године и Каталог рукописне књиге у библиотекама Фрушкогорских манастира.

„Најстарији рукопис је из 1399. године, епископа Марка, који је уједно и најзначајнији. То је Пролог стиховани за мај, јун и август, који је писао књижевник, епископ Марко из Пећи. Ова књига је била изгубљена. Последњи податак о њој, да се налази у манастиру у Пећи, записао је Владимир Мошић, 1950. године. Од тог периода, до данашњег нашег истраживања, започетог прошле године, та значајна књига била је потпуно изгубљена. Ми смо је пронашли у манастиру Беочин“, наводи Петровићева.

Књига је забележена као Минеј, међутим, мр Душица Грбић, истраживањем је дошла до закључка да је то Пролог стиховани. Нажалост, пошто је књига у веома лошем стању, Српска читаоница у Иригу је заједно са Епархијом сремском конкурисали код Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и добили средства за њихову рестаурацију.

„Књига ће почетком следеће године бити рестаурирана и дигитализована, што је врло битно јер ће бити доступна широј јавности. Потом по старости следе рукописи 'рачана' из 17. века, после њих из 18. и 19. века из манастира Хопово, а све су их писали архимандрити из манастира Хопово“, додаје Весна Петровић.

Књиге су најчешће писане на старосрпском, српском и руском језику. Писари „рачанске школе“ писали су књиге на српском језику, а највише их је сачувано у манастиру Мала Ремета – осам и један у манастиру Гргетег.

„Интересантна је судбина рукописне књиге из манастира Гргетег. Сматрао се за нашу науку изгубљеним док га ми нисмо тамо пронашли. Књиге у манастиру Хопово углавном су писане на рускословенском језику, јер су се у 18. и 19. веку руски монаси већ преселили у наше манастире и Епархију сремску, која је тада била митрополија“, напомиње Петровићева.

Старе рукописне књиге углавном су духовног садржаја, али појављују се и административне које пружају значајне историографске податке. 

„Имена писара и ктитора су делимично записана на неким књигама, а у овом каталогу су објављена у посебном регистру. То су, пре свега, епископ Марко, затим из 'рачанске школе' Јеротеј Рачанин и Христофор Рачанин, Многогрешни Павле који је писао у манастиру Крушедол, Јеромонах Јеротије и Ратко Дијак. То су имена која смо открили ми библиотекари“, наводи саговорница.

Весна Петровић и њена колегиница Дубравка Симовић су урадиле библиотекарски део посла објављивањем каталога и поставком велике изложбе у Библиотеци града Београда. Књиге сада прелазе у руке стручњака, пре свега археографа, на даља истраживања.

„Да открију писаре које ми нисмо открили, да се баве књигама, да се књиге дигитализују, представе стручној јавности и да ово благо Фрушкогорских манастира добије значај који заиста има“, закључује Весна Петровић.