Јеврејска дигитална збирка Историјског архива Београда, чува сећање на београдске Јевреје

„Јеврејска дигитална збирка је покрила готово целокупну грађу која се тиче ове заједнице у Београду, а броји 60.000 предмета. Тај предмет може да има један документ, а може да има и сто докумената“, објашњава Тијана Ковчић, архивста у Историјском архиву Београда, координаторка пројекта.

На основу ове грађе, која обухвата 200 година, сазнајемо како је живеле јеврејска заједница у Београду, које су радње држали, где и како су путовали, код ког кројача су шили одећу ,на какве су балове одлазили.

„Како је од 18. века, када је у Земуну који је тада био део Аустро-угарске, Јеврејин који је хтео да купи кућу у хришћанском делу града, морао је да пише молбу. Како је јеврејска заједница напредовала, интегрисала се и постала равноправни део друштва до пред Други светски рат“, напомиње архивисткиња.

Најстарији предмети су из 1751. године и то су пописи грађана из Земунског магистрата.

„Најмлађи су настали након Другог светског рата и углавном су то одрицања грађана јеврејске националности који се одричу држављанства ФНРЈ, зато што се исељавају у Израел. То је био услов да се иселе у Израел“, додаје Ковчићева.

Истражено је 60 фондова и збирки са око 60.000 предмета.

„Почели смо са градским органима власти, као што су Земунски магистрат, Управа Града Београда, која је била полицијска власт у Београду 1945. Затим смо обрадили и општине Београда, послератне одборе Града Београда и скупштине општина, па онда прешли на удружења грађана“, додаје координаторка пројекта.

Обрађене су и школе у деловима града у којима су Јевреји живели, Дорћол, Врачар, Земун. У ученичким дневницима забележно је ко је које вероистповести, каквог је владања, али и нарави.

„Онда смо за одређеног ученика, Рафаила Рафаиловића, видели да је био у истом разреду са Гаврилом Принципом и Трифком Грабежом. То је једна интересантна чињеница на коју смо наишли“.

Дигитална збирка се претражују по фонду, години, имену или једној од 20 понуђених тема.

„То су свакодневни живот, привреда, финансије, полиција, војска, жене. Рецимо, ако изаберете тему жене, изаћи ће негде око десетак хиљада предмета где се спомињу жене јеврејске народности“, напомиње Ковчићева.

На основу имена и презимена може се реконструисати и живот појединаца.

„Укуцала сам име Бењамин Дарс. Он је био један обичан банкарски чиновник, ни по чему се није истицао у предратном животу Београда, али изашло је јако пуно скениране грађе. Прво, његова пријава боравка где се виде сви његови основни подаци – датум и место рођења, родитељи, жена, дете. Да је живео у Улици Принца Евгенија 19, то је данашња улица Браће Барух“, објашњава начин претраге Тијана Ковчић, архивста у Историјском архиву Београда.

Јеврејска дигитална збирка је доступна свима, без регистрације, а овај јединствени извор података, како је забележено на сајту, претражују људи из целог света.