Музеј културне историје Пожаревца још увек чека реконструкцију и рестаурацију

Аутентичан намештај из половине 19. века увезен из Пеште и Беча, након прокишњавања, штити само мрежа која хвата делове таванице осликане фрескама четири годишња доба, за које се претпоставља да су дело напуљских мајстора. То су последице дуго заборављеног објекта који би требало да буде Музеј културне историје Пожаревца.

„Нажалост, негде тамо од 1945. године на архитектуру се не обраћа никаква пажња, а вероватно је тај однос почео и раније. То је велика несрећа, јер ви са тим губите достигнућа и успомену трајања генерација. Постајете једно дрво без корена, а дрво без корена је балван“, сматра Гордан Бојковић, директор Народног музеја Пожаревац.

Прошлогодишњи покушај да се кућа у којој је рођен и одрастао Никола Несторовић, оснивач Архитектонског факултета у Београду, обнови је одложен јер три понуђача нису испунила услове јавне набавке.

„Као град смо одлучили да обезбедимо поново новац у буџету за 2022. годину и да у јануару распишемо нову јавну набавку да те мало критетријуме са Завода за заштиту споменика мало спустимо да бисмо добили квалитетног извођача да бисмо у мају месецу кренули са реконструкцију објекта“, наводи Дејан Крстић, члан Већа за НВО, културу, информисање.

Нико из Завода за заштиту споменика културе из Смедерева није желело пред камере. Међутим, све што они траже је да на објекту раде стучни људи и да се користе адекватни материјали.

Због лошег искуства са реконструкцијом крова, сада траже додатну проверу, али и да за рестаураторске радове буду ангажовани сликари, конзерватори, вајари, рестауратори, што су у претходним пројектима извођачи избегавали, јер знатно поскупљује радове.

Када реконструкција буде завршена, радиће се унутрашња рестаурација. У њој ће бити приказан живот породице у 19. веку уз музејску поставку о Обреновићима у чије је време Пожаревац био једна од престоница.