Манастир Хиландар ће добити нову ризницу и депо за чување покретних блага

У претходне две деценије повећало се интересовање за културноисторијске вредности и блага манастира Хиландара, иако су рукописне књиге и старине предмет изучавања последња два века. Велика је срећа да у пожару 2004. нису настрадала и та блага.

„Пожар се зауставио код Пирга Светог Саве, дакле надомак ризнице и депоа у коме се налазе рукописне књиге, а та колекција рукописних књига је после уништења књига у Народној библиотеци 1941. године најбогатија колекција рукописних књига коју српски народ поседује“, напомиње проф. др Зоран Ракић са Филозофског факултета у Београду.

У Хиландару су артефакти од папира, пергамента, метала, изузетно вредне фреске, иконе, рукописи и царске повеље. Књиге које потичу из 13. века веома су значајне историчарима уметности јер су оне најбогатија ризница орнамената. На очувању свих предмета ангажована је екипа конзерватора из Србије.

„Ми имамо у ризници 1.048 рукописних књига, и нека груба процена је да је на 50 одсто њих потребна интервенција, мања или већа. Екипа долази једанпут, два пута годишње по месец дана и то није велики временски период, и не можете урадити много за тако кратак период. У принципу се трудимо да урадимо оно што је најважније и оно што је најоштећеније и највредније“, објашњава Жељко Младићевић, начелник Одељења Народне библиотеке Србије за заштиту и конзервацију.

На артефактима су видљиве три врсте оштећења – биолошка, хемијска и механичка, које је неопходно отклонити. Приликом рада конзерватори наилазе на веома значајне предмете.

„Увек оно што је најстарије делује као највредније, али имате ствари које су из неког познијег доба, млађе су, али опет су врхунски део наше заоставштине. Радили смо повеље Вука Бранковића, повељу Влада Цепеша, румунског грофа, који је писао манастиру. Радили смо књиге које су не толико старе, али су саме по себи занимљиве и значајне“, додаје Младићевић.

Преко сликаног украса у хиландарским рукописима може да се прати развој комплетне орнаментике и минијатуре у српској рукописној књизи од раног 13. па све до 18. века.

„Већ неколико година се долази у библиотеку и ради се на рукописним књигама систематски, описује се њихов сликани украс, он се снима. Иначе, комплетна хиландарска библиотека је комплетно дигитализована, што истраживачима олакшава рад на обради књиге, и на кодиколошкој и текстколошкој, али наравно и историјско-уметничкој“, наводи професор Ракић.

Изградња нове ризнице и депоа за чување покретних блага манастира Хиландара омогућиће не само нову систематизацију и каталогизацију већ и доступност свим заинтересованим посетиоцима.