Национална географија Србија обележава јубилеј, 15 година постојања

Национална географија је најтиражнији светски научно-популарни часопис и један од највише награђиваних глобалних медија. Издање на српском језику обележава 15 година постојања, и за то време стекло је верне читаоце, љубитеље квалитетних текстова и изванредних фотографија - које су на неки начин енциклопедија живота на земљи.

Часопис Национална географија, најтиражнији научно-популарни часопис, постоји већ 133 године. Издаје се у 40 земаља и садржај је исти за све. На српском језику Национална географија излази већ 15 година и до сада је издато тачно 181 број часописа.

Како наводи гост Јутарњег програма, главни и огдоворни уредник Националне географије Србија, Игор Рила, тема новембарског издања је археологија.

„Међутим, ја бих издвојио репортажу, албум, фото есеј наше уреднице сајта, Милене Петровић и наше мале редакције уз директорку Марију Ивош, фотографе Стефана Стојановића и Уроша Арсића. Урадили смо један осврт на невестињска оглавља која се тичу српског културног простора. Дакле, фантастична разноликост и нешто што није познато широј јавности, од Баната па до Косова и Метохије смо урадили приказ и то је нешто са чиме би сви требало да се упознају“, наглашава Рила.

Највећи део садржаја у свим издањима је исти и поклапа се са садржајем матичног издања часописа Национална географија. Уколико редакција има могућност да задовољи стандарде журнализма и фотографске стандарде, онда се ради и локална прича у координацији са матичном редакцијом у Вашингтону.

Оно што је посебност фотографија које се објављују у овом часопису јесте да ни једна од њих није, и не сме бити компјутерски обрађена. За фотографе аматере постоји посебна рубрика, а за репортаже је знатно строжији критеријум, јер све што се објави мора бити по светским стандардима.

Поред тога, додаје саговорник Бојане Марковић, значајна карактеристика часописа је и документарна вредност сваког објављеног чланка, пошто је Националана географија позната и по томе да се све опсесивно проверава и вредност објављене репортаже није умањена протоком времена.

„Ја сам као гостујући предавач на Факултету политичких наука носио издања из 1937. и 1938. године што је заиста био адекватан артефакт за предмету Документарне форме у штампи“, наглашава Рила.

Осим часописа, Национална географија има и свој портал, али садржај није исти, већ се прате, допуњују и подржавају. Такође, треба напоменути да је садржај на телевизијском каналу и у часопису ретко када исти, осим када Друштво националне географије стоји иза продукције и за часопис и за телевизију.

„У овим технолошким могућностима имамо више алата на располагању па можемо своју мисију као Друштво национална географија да проширимо много даље и подстакнемо бригу о Планети“, закључује Игор Рила, главни и одговорни уредник Националне гографије Србија.