Откривена заборављена и изгубљена гробља српских ратника од Кајмакчалана до Битоља

У обимној књизи Чувари историје, од Кајмакчалана до Битоља су прецизно наведени споменички подаци и записи, документовани са 1.200 фотографија, прикупљени на 59 српских гробаља и на десетине пронађених појединачних гробних места са укупно 648 надгробних споменика.

Како наводи гошћа Јутарњег програма, Љиљана Танасијевић, ауторка књиге, мотив да се одлучи на овај истраживачки подухват био је то што до данас не постоји попис свих страдалих бораца на овим ратиштима из Првог светског рата.

„Један једини списак који постоји, који сам пронашла у архивима датира из 1920. године. То је једини поименични списак где је један свештеник пописивао имена на гробљу са споменика. После тога ми више немамо те спискове, већ се углавном појављују само бројеви страдалих, а тек спорадично понеко име. То ми је као човеку јако засметало и просто сам искористила прилику што сам тамо и кренула у истраживање“, објашњава Танасијевићева.

Најпре је кренула са идејом да побележи само имена, али је онда одлучила да попише све податке до којих је могла да дође. Комплетан епитаф, затим ком пуку припада војник, којој чети, ком батаљону, ко је подигао споменик, из ког је села. На крају је истражила и колико је њих одликовано.

„Онда сам истражила све службене војне листове из тог периода и установила да је од 542 војника њих 65 одликовано са укупно 125 одликовања, од Крста милосрђа, до Карађорђеве звезде“, додаје ауторка.

Истраживање се наставља

Књига представља својеврсни регистар и за шест откривених спомен-плоча, једе спомен-чесме и два црквена звона која је поклонио Михаило Пупин са којих су пописана и непосредо уз теренске фотографије споменика веродостојно пренета 542 имена српских војника.

„Сви знају да постоји звоно на Кајмакчалану, али исто такво, које је поклонио Пупин, са истом посветом, постоји и у цркви у селу Брод“, напомиње Танасијевићева.

Поред тога, током истраживања су откривени и друга обележја које је за собом оставила српска војска. Откривен је пут и мост које су изградили наши ратници. Нажалост, било је споменика на којима није било могуће реконструисати било који податак о погинулом војнику.

„У ствари, мој главни циљ је био да им нађем потомке, јер потомци не знају и све оно што сам до сада нашла нико није знао. Али се истраживање не завршава само са овом књигом, већ се наставља“, напомиње саговорница Иване Миленковић.

Сарадници који су учествовали у овом подухвату су чувар српског војничког гробља Зоран Ђуровић у Битољу и планинарка Венус Венчова. Материјала има још увек и свакодневно се открије још понеки нови споменик.

„Тај терен је зарастао у шибље, трње. То су змијарници и мора прво да се очисти терен, да се подигне споменик, јер су већином попадали, да га очистите и тек онда кренете у ишчитавање имена и презимена, па затим трагање ко су и одакле су, па онда да им пронађете потомке“, наглашава ауторка књиге.

Локалитет Светец за који се није знало

Према оценама рецензената, књига Чувари историје, од Кајмакчалана до Битоља даје „изванредну теренску слику и чува у последњем тренутку забележену успомену на пострадале српске борце, на српске гробове и српска војничка гробља на простору од Кајмакчалана до Битоља које је храбро посејала српска војска током борби на Солунском фронту“.

Један од рецензената књиге, др Ненад Лајбеншпергер истиче да је можда најзначајнија новопронађена локација, споменик на локалитету Светец, досад потпуно непознат у српској историографији, и уопште у савременом сећању на Солунски фронт и Први светски рат.

За локалитет Светец у Републичком заводу за заштиту споменика културе су само били начули, открива Љиљана Танасијевић, али су многи тражили велика финансијска средства да би то истражили, тако да до тога никада није дошло.

„То је споменик који је уклесан у стени, нешто заиста грандиозно, где је осми пешадијски пук уклесао на стени на црквенословенском епитаф одломке из Горског вијенца, оцртана је икона Исусово распеће. Међутим, пошто смо ми сваки локалитет обилазили неколико пута, неко га је после сто година добрано оштетио и то скоро цео епитаф уклонио, али ми ипак имамо фотографије како је изгледао и то је оно што је Лајбеншпергер приметио“, објашњава Љиљана Танасијевић.