Када славна имена са корице књига, пређу на њихове странице

Славна имена с корица књига, прелазе на странице. Аутори постају књижевни јунаци, често у неочекиваним улогама. Тако Милован Глишић решава случај новог низа Трбосекових убистава који потреса Лондон крајем 19.ог века.

„На неки начин ми смо од Глишића створили интелектуалног, па и акционог хероја. У томе је чар те врсте литературе. Дакле, својеврсне тајне историје. Сигурни сте да се све то није тако одиграло, али нико не може да докаже да није“, наводи Горан Скробоња, писац и преводилац.

Десанка Максимовић и Иво Андрић у Басарином роману већ месецима изазивају буру делећи и нечиталачку јавност на оне који начин на који су представљени сматрају скрнављењем и оне који прихватају да фикција укида ограничења.

О Андрићу каквог знамо, великом писцу и дипломати, с детаљима које не знамо о његовој дипломатској мисији у нацистичкој Немачкој, узбудљив политички трилер написали су Владимир Кецмановић и Дејан Стојиљковић.

„Ви њега уобличавате на свој начин, као што ја сада уобличавам мог Бранка Милковића у роману који пишем, или како смо уобличавали Ива Андрића у Каиновом ожиљку. А можете да радите и један постмодернистички поступак који је потпуно нетачан, али може да буде урнебесан и забаван за писање – као сада у једној новели коју пишем – у којој се спрдам са Светиславом Басаром, са комплетним његовим опусом користећи његов литерарни поступак“, напомиње књижевник Дејан Стојиљковић.

Још један дипломата из реда књижевника, Јован Дучић у роману о његовом боравку у Америци и сећањима на узбудљив живот. У Берлину 1928. Црњански је аташе за културу. Када безимени радник пријави нестанак пријатеља, писац креће у потрагу и постаје јунак романа Слободана Владушића.

Сада очекујемо књигу Дејана Стојиљковића о смрти песника Бранка Миљковића, једној од најмистериознијих у историји наше књижевности. А, чињеница да су дела о славним писцима у врху листа читаних доказ је да су једнако занимљиви јунаци, као што су поштовани као аутори.